Mnogi veruju da je ubistvo Radovana Stojičića bio prvi znak Miloševićeve ranjivosti jer je izgubio čuvara režima

Porodica Milošević u šoku je dočekala vest o Badžinom ubistvu 1997. u restoranu u centru Beograda. I kompletna je bila i na Badžinoj sahrani. Osim Mire, naravno. Mnogi veruju da je to bio prvi znak Miloševićeve ranjivosti jer je izgubio najvernijeg čuvara režima.

Posebno je Badžinom smrću bio pogođen Marko Milošević. Badža je i njemu bio glavni zaštitnik - ako zatreba.
- Marko nudi velike pare za svaku informaciju koja bi pomogla u otkrivanju ubica i nalogodavaca Badžine likvidacije - ispričao je jedan njegov raniji prijatelj.
Ta vest je prostrujala Beogradom. Znali su mnogi sa ulice, ali niko nije uspeo da osvoji nagradu.

Meteorska karijera

Ko je bio Radovan Stojičić Badža, čovek koji je napravio meteorsku karijeru u policiji, od običnog pozornika do generala i zamenika ministra? Njegova izuzetna hrabrost i fizička sprema preporučili su ga za specijalne jedinice MUP Srbije, gde je za kratko vreme postao komandant. Uživao je ogromno poverenje predsednika Slobodana Miloševića, pa je mnogima postalo jasno da je to njegova pretorijanska garda spremna da se sukobi sa sopstvenim narodom, sve zarad očuvanja vlasti.

Badža je dobro poznavao stanje na beogradskim ulicama, tako da je uživao respekt i kod žestokih momaka toga doba. Ali, osim respekta, Badža je sa njima imao više rivalski odnos i neprestano se pokazivao i dokazivao kao neko ko je iznad njih, i to ne samo zbog toga što je nosio uniformu i značku. U isto vreme beogradskom policijom je rukovodio njegov kum Milorad Vlahović Vlaja. Kod Vlaje su neretko u službene prostorije dolazili poznati žestoki momci, poput Bojana Petrovića, Ćente, Mikice iz Čačka i mnogih drugih. Autoritet Badže u policiji i uopšte kod Miloševića je bio toliko veliki i jak da nikome u to vreme ni na kraj pameti nije bilo da mu se u bilo čemu suprotstavi.

Misteriozna likvidacija

Dvojica Badžinih kolega i prijatelja su posle mnogo godina ćutanja odlučili da progovore o ovoj misterioznoj likvidaciji i njegovoj pozadini. Da li je Srbija u generalu Stojičiću zaista imala kriminalca za v. d. ministra policije, s obzirom na ono što su posle njegovog ubistva u restoranu „Mama mia“ obelodanili neimenovani visoki izvori iz MUP?
- To su tendenciozne glasine, smišljene i lansirane iz iste kuhinje, i upravo zato neće nikada ni biti potkrepljeno dokazima. Takvih dokaza nema. Jasno je da niko nije idealan, pa se i Badža nekada nekome zamerio, ogrešio se o neke ljude, nije mogao biti svetac. Ali smešno je da sada njegove profesionalne sposobnosti degradiraju ljudi koji su znatno iznad Badžinog stručnog nivoa.

To su, pritom, isti oni ljudi koji su, dok je Badža bio živ, pokušavali da mu se dopadnu, da ispune svaku njegovu naredbu i time se dokažu kao „sposobni“ i „odani“ saradnici. Nesklad između onoga što je Badža bio i iskrivljene slike koja je o njemu uporno stvarana posle ubistva razotkriva vest da je u njegovoj torbi na mestu zločina pronađeno 750.000 nemačkih maraka. Nekoliko dana posle atentata to su, na naslovnoj strani, objavile jedne tiražne dnevne novine! Čim sam to pročitao, znao sam da iza ovog ubistva stoji država - kaže Badžin prijatelj.

Nemačke marke u torbi

Šta je definitivno bilo u torbi generala Stojičića?
- Plava koverta sa 650 DEM, kao i po jedna mandarina, banana i kivi. To mi je rekao čovek koji je torbu otvorio na licu mesta. On je jedan od Badžinih najbližih saradnika, među prvima je došao na uviđaj i ostao do kraja.