Pritvaranje Šešelja je stoga legalno i njegovom zahtevu za kompenzaciju nedostaje bilo kakva osnova. Sama činjenica da je pritvoren tokom postupka ne vodi kompenzaciji, napisalo je tužilaštvo u svom odgovoru

HAG - Tužilaštvo Haškog Tribunala zatražilo je danas da zahtev lidera SRS Vojislava Šešelja za nadoknadom štete zbog neosnovanog pritvaranja, bude odbačen kao pravno neutemeljen.

"Šešeljev pritvor i dalje je legalan. On se bazira na zahtevu suda za hapšenje i nalogom za pritvaranje nakon potvrde optužnice koja sadrži veoma ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava", navodi se u odgovoru tužilaštva na zahtev optuženog za kompenzaciju.Tužilaštvo podseća da je Šešelj tokom trajanja pritvora služio zatvorske kazne u trajanju 54 meseca, kao i da "nikada nije pokušao da se povinuje uslovima za privremeno puštanje na slobodu".

"Sudsko veće je i pored toga preduzelo korake da se postara da Šešeljev pritvor bude ograničen za potrebe sadašnjeg postupka",stoji u odgovoru Tužilaštva.

Tužilaštvo podseća da na nedavni predlog Sudskog veća da optuženom bude odobreno privremeno puštanje na slobodu, kada je Šešelj "ponovo odbio da se povinuje uslovima koje je sud smatrao potrebnim".

"Pritvaranje Šešelja je stoga legalno i njegovom zahtevu za kompenzaciju nedostaje bilo kakva osnova. Sama činjenica da je pritvoren tokom postupka ne vodi kompenzaciji", zaključuje se u odgovoru.

Tužilaštvo ističe da Šešeljev "preobiman zahtev" sadrži brojne neosnovane tvrdnje o kojima je prehodno raspravljano, kaoi potpuno irelevantne optužbe" i da one zajedno treba da budu odbačene.Šešelj je zahtev za nadoknadu štete od 12 miliona evra, zbog, kako je naveo, neosnovanog pritvora u kom se nalazi već 11 i po godina, podneo 10. juna, podsetivši pri tome da se 24. februara 2003. dobrovoljno predao i da je od tada u pritvoru u Sheveningenu.

U zahtevu za nadoknadu štete lider radikala pozvao se na Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, protokol sedam te Konvencije, kao i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, nevodeći da bi bilo "krajnje neverovatno da međunarodni standardi... ne važe ili se ne primenjuju u MKSJ".