PSIHO-ANALIZA: Ljudi u našoj zemlji su okruženi sa mnogo Dragana Đurića!

BEOGRAD - Ono što je uradio Dragan Đurić je monstruozno, ali Đurića ne bih nazvao monstrumom iz dva razloga. Prvi je što bi se time na suptilan način umanjila odgovornost počinioca ovakvog stravičnog zločina, a drugi je što srpska javnost nije dovoljno svesna da su normalni ljudi, a njih je većina, okruženi sa mnogo sličnih Dragana Đurića. To su ljudi koji su tempirane bombe, takvi sklopovi ličnosti su u stanju da urade ovakva i slična zlodela.

Strah jedina emocija

Ovo je na svojoj Fejsbuk stranici napisao psiholog Vladimir Mišić, koji je pokušao da pruži stručno mišljenje o zločinu koji je šokirao Srbiju i čitavu regiju. Mišić je uveren da je Đurić zločin počinio pri čistoj svesti.

- Jedina emocija koju je možda imao bila je mala doza straha da ne bude uhvaćen. Dragan Đurić je tipičan predstavnik opasnog komšije, koji nije psihotičan i vidno poremećen. Ali, iako nevidljivo, takvi ljudi su zaista duboko poremećeni - smatra Mišić.
On dodaje da se Dragan Đurić sa sigurnošću može nazvati psihopatološkom ličnošću.

- On je osoba koja nema ništa, koja ništa nije postigla, duboko u sebi oseća se kao jedno veliko ništa... Sebe niti mrzi, niti voli, već ima taj bolni osećaj praznine, koji želi da porekne tako što će sebi i drugima dokazati koliko je važan. Međutim, u tom poduhvatu on nema za šta da se uhvati, nema novca, nema socijalni status i uticaj, nema dovoljno inteligencije da nešto stvori, a sve to zajedno pojačava njegovu potrebu za samodokazivanjem - kaže Mišić. Na kraju, psiholog konstatuje da su građani Srbije okruženi sa mnogo Dragana Đurića.

Luzeri puni besa

- To su luzeri puni besa, osećaju se bespomoćno i potpuno nevažno. Ne mogu da zarade novac, emocionalno su retardirani, ljudi ih generalno ne vole jer su prazni, nezanimljivi, agresivni, bizarni. U porodici su mamini sinovi, koje majka idealizuje, a od očeva su odbačeni ili zanemareni. Da li viđate takve ljude svakodnevno - na ulici, u autobusu ili u prodavnici? Takvi ljudi su puni besa i očaja, i to ih čini tempiranim bombama - zaključuje psiholog Mišić.

(D. L.)