Pred Haškim tribunalom u ponedeljak, 29. septembra, počinje iznošenje završnih reči na suđenju Radovanu Karadžiću

HAG - Tužilaštvo Haškog tribunala ocenilo je da bi bivši predsednik RS Radovan Karadžić trebalo da dobije doživotnu kaznu zatvora ako bude osuđen za veći deo zločina.

U pisanoj izjavi u kojoj sumira svoje viđenje procesa Karadžiću, tužilaštvo je Karadžića nazvalo "vodećim političkim i vojnim liderom bosanskih Srba i njihovih snaga" tokom rata u BiH 1992-95.

Pred Haškim tribunalom u ponedeljak, 29. septembra, počinje iznošenje završnih reči na suđenju Karadžiću. Proces je počeo uvodnom rečju tužilaštva 26. maja 2009, ali je, usled opiranja optuženog, prvi svedok optužbe saslušan tek 13. aprila 2010.

Karadžić (69) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština poprimio razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.

U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.

Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.

Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.

Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.

Bivši lider bosanskih Srba je uhapšen 21. jula 2008. godine, posle skrivanja od 12 godina, pošto je pre toga poslednji put viđen i fotografisan u Han-Pijesku.

Za njim je raspisana međunarodna poternica, a dve godine po njegovom nestanku SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara za informacije o njemu.

U bekstvu je koristio lažno ime Dragan David Dabić, živeo je u Beogradu i bavio se alternativnom medicinom.