Optuženi su bivši visoki funkcioneri jugoslovenske, a kasnije i hrvatske tajne službe, a a ubijeni je navodno znao da je sin Mike Špiljaka bio umešan u malverzacije oko poslovanja naftne kompanije INA

MINHEN, ZAGREB - Pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu danas je počelo suđenje bivšim visokim funkcionerima jugoslovenske, a kasnije i hrvatske tajne službe, Zdravku Mustaču i Josipu Perkoviću, zbog saučesništva u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića.

Jedan od nekadašnjih direktora INA i zatim hrvatski emigrant Stjepan Đureković ubijen je 1983. kod Minhena, u garaži koja mu je služila kao štamparija, a u optužnici podignutoj krajem maja, Perković se tereti da je planirao i organizovao ubistvo. U optužnici drugooptuženom Zdravku Mustaču, podignutoj krajem jula, stoji da je od 1982. do 1985. obavljao dužnost šefa bivše jugoslovenske tajne službe i da je bio pretpostavljeni njenom članu, Perkoviću, piše Hina.

U slučaju ubistva Stjepana Đurekovića, nemačko pravosuđe već je 2008. na doživotnu kaznu zatvora zbog saučesništva osudilo hrvatskog državljanina Krunoslava Pratesa.

Post by HRT Vijesti.

Već tokom tadašnjeg suđenja, koje se zbog, kako je tada saopštio viši zemaljski sud u Minhenu, otezalo dve godine zbog nesaradnje pravosudnih organa u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, spominjalo se ime Josipa Perkovića i Zdravka Mustača.

Tokom suđenja Pratesu, postavljena je teza da je Đureković ubijen zato što je saznao da je Vanja Špiljak, sina kasnijeg predsednika Predsedništva Jugoslavije Mike Špiljka, navodno umešan u malverzacije oko finansijskog poslovanja naftne kompanije INA u kojoj je Đureković do odlaska u Nemačku radio kao direktor marketinga.

Perkovićeva odbrana argumente optužbe smatra neutemeljenim, dok je idbrana Mustača najavila da će se on braniti ćutanjem.

Suđenja Perkoviću i Mustaču su spojena u jedan proces. Za postupak je zasad predviđeno 50 ročišta, 81 svedok i veštak, a presuda bi trebalo da bude doneta krajem aprila iduće godine.

Perković, a potom i Mustač, izručeni su Nemačkoj na osnovu evropskog naloga za hapšenje, pošto je Hrvatska postala članica EU.