Maco naša, koga ćemo da udajemo

ČURUG - Tuga!
- Jao, Bože, ima li te? Što nam te uzeše? Gde ćeš tako rano? Maco naša, koga ćemo da udajemo? Anđele moj jedini. Kako ćemo ovo preživeti? - reči su koje su među mnogobrojnim jaucima odzvanjale seoskim grobljem u Čurugu, a koje je iznemoglim glasom izgovarao Rade otac Marine Aničić (25).

On je s Marininom majkom Marom i bratom Goranom ispratio stradalu devojku u njenu večnu kuću.
- Dete moje. Srećo moja jedina. Ne ostavljaj, nas molim te - isprekidanim glasom jecala je majka Mara, naslonjena na kovčeg svoje ćerke, a onda je i njoj i njenom mužu Radetu pozlilo, zbog čega je odmah pozvan lekar.
Na skamenjenim licima mladih ljudi koji su poznavali Marinu videle su se suze, neverica i bol.

- Jao, sestro moja. Što te otrgoše. Šta ćemo mi sada bez tebe? - vikala je devojka koja je čvrsto držala Marininu sliku.
Nakon opela, koje su održala tri sveštenika, kovčeg sa Marininim telom položen je u izbetoniranu grobnicu ispred same kapele.