Sin je svakodnevno odlazio na deponiju i sakupljenu sekundarnu sirovinu prodavao kako bi zaradio koji dinar- kaže neutešna majka Angela Šendula

KIKINDA: Mihajlo Knežević (17) iz Kikinde, poginuo je u ponedeljak kad je na njega naleteo šinobus koji se iz Subotice vraćao u Kikindu. Strašna tragedija dogodila se na periferiji grada kod veštačkog jezera “Plava banja”, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi deponija. Na njoj sirotinja sakuplja sekundarnu sirovinu. Kobnog jutra Mihajlo se, po svedočenju majke Angele Šendula (37) zaputio do deponije:

- Sin je skoro svakog dana odlazio na deponiju i sakupljao sekundarnu sirovinu, koju je prodavao kako bi zaradio koji dinar. Zbog prokletog dinara je izgubio glavu. I neka onda neko kaže da nije istina da nesreća leti samo na sirotinju. Ne znam ni sama kako ću bez najstarijeg sina. Imam još dve maloletne ćerke - teškom mukom i očiju presahlih od suza, govorila je Angela.Neutešna majka priznaje da još ne zna pod kakvim okolnostima je stradao Mihajlo:

majka-angela-sendula-kikinda.jpg
Foto: Sasa Urosev

-Pričaju da je u ušima imao slušalice I da nije čuo šinobus. Ne mogu o tome da govorim jer ništa još ne znam. Umesto da ga za koju godinu oženim, spremam se da sina ispratim na večni počinak-kazala je ona.

Na delu pruge gde se dogodila nesreća, dnevno prođe petnaest putničkih I teretnih vozova. Na toj deonici šinobusi saobraćaju brzinom od 80 kilometara na sat:

-Nesrećni mladić najpre je prešao industrijski klosek koji vodi ka fabrici MSK, a zatim iz gustog šiblja kročio na prugu Kikinda-Zrenjanin. U ušima je imao slušalice. Mašinovođa ga je video i počeo da trubi, a zatim i koči. Usledio je udar, a šinobus težak oko 16 tona, odbacio ga je kao krpenu lutku. Od zadobijenih povreda, on je preminuo na licu mesta- potvrdio je Kuriru izvor blizak istrazi.Poslednja slična tragedija na prugama u okolini Kikinde dogodila se sredinom osamdesetih godina prošlog veka.

Život ga nije mazio

Nakon očeve smrti, Mihajlo je više od pet godina bio pod starateljstvom Centra za socijalni rad. Jedno vreme živeo je kod dede u Bašaidu kod Kikinde, a poslednjih šest meseci ponovo s majkom.

S.U.