Hrabro srce: Njegov kolega mi je rekao: „Nije morao da strada, među prvima je istrčao napolje, ali se vratio po drugove“, kaže Radunka Kadić, čiji je suprug poginuo u požaru
Ne propustite...HronikaPOGINULO ŠEST SRPSKIH RADNIKA: Sinu mi je danas rođendan, a sad čekamo da ga donesu u kovčegu!

LEPOSAVIĆ - Odmah posle nesreće javio mi se jedan od Slavišinih kolega. Rekao mi je: „Suprug ti je heroj, nije morao da umre, među prvima je osetio dim i vatru. Mogao je da pobegne, ali nije. Spasavao je druge i nastradao.“

Ovo je za Kurir, očiju punih suza, rekla Radunka Kadić, supruga Slaviše Kadića (55), jednog od šestorice radnika nastradalih u požaru na gradilištu na Jamalu u Sibiru. Osim Slaviše, u nedelju su poginuli Mirko Matijević (22), Branislav Arsić (22), Miroslav Arsić (29), Čedo Bogunović (46) i Dragan Marjanović (49) s Kosmeta, koji je poslednji identifikovan.

Borio se do kraja

Radunka i njene ćerke Mirjana, Milena i Anđela iz Leška kod Leposavića u trenu su ostale bez Slaviše - supruga, oca, jedinog hranioca...
- Slavišin kolega mi je ispričao da je on među prvima istrčao iz zapaljenih kontejnera. Međutim, kad je video da su mlađe kolege ostale u plamenu, vratio se. Popeo se na sprat barake, i tu i ostao. Borio se koliko je mogao - govori Radunka kroz suze.

Slaviša je u Sibir otišao pre sedam dana.
- Javio se dan pre nesreće, rekao da je dobro. Radio je kao električar... Pričao mi je da su mu kolege uglavnom mlađi ljudi, u neku ruku bio im je kao otac u dalekoj zemlji... Znao je da ode i po 150 kilometara da im donese lekove ako bi se razboleli - kaže supruga nesrećnog Slaviše.

Ona i njene tri ćerke su nezaposlene. Mirjana je poljoprivredni inženjer, Milena diplomirani psiholog, a Anđela je druga godina srednje Medicinske škole u Kosovskoj Mitrovici.
- Gde sve nismo bili, molili da Slavišu zaposle, od Leposavića do Raške... Na kraju je morao u Rusiju. Radio je u „Geneksu“, ostao bez posla, pa u „Goši“ kao terenac, tu su mu ostali dužni 4.500 evra. Imao je još pet godina do penzije... - kažu članovi unesrećene porodice.

Fantomska firma

Ministarstvo za rad saopštilo je da su radnici nastradali u Sibiru bili zaposleni u preduzeću „Beometal stroj d. o. o. Beograd“ i da je u toku nadzor inspekcije rada u tom preduzeću. Kako se navodi, ova firma se obratila obaveštenjem da treba da uputi 20 zaposlenih na rad u Rusku Federaciju, ali je utvrđeno da poslodavac nije ispunio uslove predviđene zakonom, pa su obavešteni da koriguju dokumentaciju i dostave je ministarstvu. Međutim, ministarstvo nije dobilo korigovanu dokumentaciju. Inače, firma „Beometal stroj“ ne postoji u APR i ne mogu se naći podaci o njenom poslovanju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić zatražio je u razgovoru sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom sprovođenje temeljne istrage.


Branko Arsić, otac Miroslava Arsića

OTIŠAO JE U SIBIR DA ZARADI ZA KUĆU

U domu Arsića u Zemunu tuga. Njegov otac Branko ne može da prežali sina Miroslava (29) i unuka Branislava (22).
- Oči moje, sine moj mili - kukao je na sav glas nesrećni Branko i drhtavim glasom počeo da objašnjava da mu je Miroslav najmlađi od trojice sinova.

- Otišao je pre dve godine preko firme „Velestroj“ u Sibir da zaradi za kuću koju je počeo da zida. Radio je po ceo dan, nije znao mučenik moj šta ga čeka. Planirao je da se vrati 10. marta, hteo je majku da iznenadi i da je obraduje - priča Branko dok mu suza suzu stiže.

On navodi da se sa sinom čuo pre neki dan, kad mu je rekao da su mu uplatili deo decembarske plate, a onda su u nedelju oko 11 sati primili telefonski poziv.
- Zvala je neka žena i rekla mojoj supruzi Cveti da su nam sin i unuk nastradali u požaru. Ona se onesvestila, pa smo zvali Hitnu pomoć - kaže sagovornik Kurira.


Slađana Arsić o poslednjem razgovoru sa sinom

MAMA, NEK ME ČEKA TEPSIJA BUREKA KAD SE VRATIM

Na stolu sveća i slika Branislava Arsića (22) iz Zemuna. Njegova majka Slađana priseća se poslednjih sinovljevih reči:
- Nisam ga videla godinu dana. Pre neki dan smo se čuli, rekao mi je: „Mama, dolazim 1. marta, uželeo sam se bureka sa sirom. Molim te, kupi mi celu tepsiju, kad stignem, da me čeka“ - priča uplakana žena.

Ona objašnjava da je Vladimir u Sibiru bio sa ocem Lazarom i stricem Miroslavom, koji je takođe nastradao.
- Trebalo je da se vrati u decembru, ali ostao je sa ocem još da radi. Završio je srednju školu, ali nije mogao da nađe posao, otišao je sa ocem da radi kao farbar - objasnila je Slađana.

Ona navodi da je njen suprug u Rusiji skoro 12 godina i da ga je ovo dotuklo.
- Pokušavao je da spase sina i brata, ali nije uspeo. Pod velikim je stresom, ne jede i ne pije. Trebalo bi da se za nekoliko dana vrati kući s kolegom - kaže ona.


Igor Bogunović, sin Čede Bogunovića

ŽIVOT JE DAO ZA MENE

U domu Čede Bogunovića (56) u Novoj Pazovi niko ne može da veruje u zlu sudbinu koja ih je zadesila.
- Išao je da zaradi da bi mogao da školuje našeg sina Igora, koji je druga godina srednje škole. Na polugodištu je bio odličan, a moj Čeda je išao od vrata do vrata u kampu i presrećan častio kolege. Za sve ove godine braka nikad se nismo posvađali, da smo bar jednom, možda bi mi bilo lakše - jeca Ljubica, Čedina supruga.

Grleći uplakanog sina, kaže da joj je suprug otišao u Sibir u oktobru i da je trebalo da se vrati 21. februara.
- Otišao je preko firme „Velestroj“ i juče me je neka žena iz te firme zvala i rekla da je nastradalo šest naših ljudi, među njima i Čeda - priča Ljubica.
Iz grudi sina Igora oteo se jecaj: „Bio mi je najbolji drug, život je dao za mene!“