PRESUDA ZA UBISTVO POLICAJCA: Zar život vredi samo te četiri godine robije?!

NOVI SAD - Našeg Aleksandra više nema, a njegov ubica osuđen je na samo četiri godine zatvora. Ovako je juče odluku suda u Novom Sadu prokomentarisala rođaka policajca Aleksandra Simića (28), koga je ubio kolega Miodrag Ristić (31).

Ristić - koji je bio osuđen na jedinstvenu kaznu od devet godina zatvora za ubistvo Simića i ranjavanje još jednog policajca - nakon uložene žalbe i ponovnog suđenja, juče je osuđen na ukupno šest godina robije, od čega je četiri dobio za ubistvo, dok je za izazivanje opšte opasnosti sud izrekao kaznu od dve godine i šest meseci.

Tragedija u baru

Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Vidoje Mitrić u novosadskoj Palati pravde, obrazlažući presudu, saopštilo je da su policajci koji nose službeno oružje u slobodno vreme opasni za državu i da se hitno moraju ukloniti sa ulice.
- Ova presuda je opomena da hitno reaguju i reše ovu problematiku. Ristić je kriv jer je u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svoga dela, i u stanju lake alkoholisanosti, iz nehata ubio Simića - obrazložio je sudija Mitrić.

Kako je dalje obrazloženo, kao olakšavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne uzete su činjenice da je okrivljeni otac dvoje dece i da do sada nije bio osuđivan. Kao otežavajuća okolnost uzeta je činjenica da je reč o policajcu i da je nosio oružje van službene dužnosti.

Ubistvo se dogodilo u novosadskom „Tapas baru“ u noći između 6. i 7. oktobra 2013, kad je policajac Ristić hicem iz pištolja ubio svog prijatelja Simića.
- Ne priznajem krivično delo koje mi se stavlja na teret. Simića nisam ubio namerno već slučajno. Do tragedije je došlo iz nehata. Drugim metkom koji sam ispalio želeo sam sebe da ubijem. Simke je preminuo na mojim rukama - rekao je Ristić. Treba naglasiti da Ristiću to nije bilo prvi put da se „igrao“ službenim pištoljem, već da mu je to bila navika.

Najavili privatnu tužbu

Porodica nastradalog Simića nije ga krivično gonila jer je smatrala da će sud doneti presudu kakvu je zaslužio. Sad su to hteli, ali nije im dozvoljeno, već su ih uputili da ga privatno tuže.
- Majka pokojnog Simića otplaćuje silne kredite svog sina, a Ristićeva porodica nije se udostojila ni tu da pomogne, već se u sudnici ponašaju kao da je ubijen Ristić, a ne Simić. Prilikom iziricanja prve, mizerne presude porodica ubice se jadno i bedno ponašala, a juče su kao bili zadovoljni smanjenom kaznom. Pitam se samo kakvo je to sudstvo kad Simićev život vredi samo četiri godine zatvora - kaže jedna od rođaka porodice Simić.