Veštaci koje je angažovala porodica utvrdili su postojanje još jedne krvne grupe na fotelji – osim Dadine koja je O, postoje i tragovi krvne grupe A, što takođe ukazuje da je u stanu u trenutku ubistva bila prisutna još jedna osoba

BEOGRAD – Navršila se 21 godina od tragične smrti novinarke nedeljnika Duga Radislave Dade Vujasinović koja je 8. aprila 1994. godine pronađena mrtva u svom stanu na Novom Beogradu, pored fotelje sa lovačkom puškom ispod leve noge.

Nakon što su roditelji Dade Vujasinović u ispovesti za najnoviji broj Newsweeka otkrili da znaju istinu o smrti svoje ćerke, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da se, u istrazi smrti novinarke Dade Vujasinović, razmišlja o dodatnim superveštačenjima predmeta i oružja. Među predmetima koji će ponovo biti veštačeni najverovatnije će se naći i fotelja pored koje je Dada pronađena mrtva.

Njena smrt je u zvaničnim izveštajima još od 1994. kvalifikovana kao samoubistvo, ali Dadini roditelji doveli su u pitanje zvanični izveštaj da je u pitanju samoubistvo.

Oni pokreću privatnu istragu. Angažuju jednog od najboljih sudskih balističara Zorana Jovanovića i specijalistu sudske medicine dr Rastislava Lazarevića.Za razliku od zvanične verzije koja kaže da je smrtonosna rana naneta iz apsolutnog prislona, ovi stručnjaci tvrde da su usta cevi lovačke puške bila udaljena najmanje pet-šest centimetara, što znači da Dada nije mogla sama da puca, čak ni nožnim prstom.

dada-vujasinovic-roditelji-krvava-fotelja.jpg
Dragana Udovičić 

Veštaci koje je angažovala porodica utvrdili su postojanje još jedne krvne grupe na fotelji – osim Dadine koja je O, postoje i tragovi krvne grupe A, što takođe ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba.

Taj nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen. Advokati porodice traže da se obavi superveštačenje, ali u februaru 1995. godine Tužilaštvo odbija taj zahtev. Advokati porodice u julu 1995. godine Tužilaštvu podnose krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog ubistva. Ta prijava je opet odbijena. Advokat potom podnosi zahtev za novo veštačenje. Nastupa tišina, da bi tek dve godine kasnije istražni sudija Dobrivoje Gerasimović doneo rešenje o novom veštačenju.

Advokati porodice Vujasinović su u više navrata nudili dokaze da je neko ubistvo zataškavao. Uostalom, te večeri kada je Dada nađena mrtva, policija iz neobjašnjivih razloga nije uzela otiske prstiju s lovačke puške iz koje je pucano, niti pramenove iščupane kose nađene pored njenog tela. Ni to što u sred noći niko od komšija nije čuo pucanj iz lovačke puške u zgradi punoj stanara – tada se policiji nije činilo čudno. Odeća u kojoj je Dada ubijena je uništena, ne postoji zapisnik o iznetim stvarima iz stana, mada su Dadini roditelji primetili nestanak zelene fascikle i audio-kasete koju je sa sobom nosila čak i na more.

Advokat Branislav Tapušković tada je tražio od okružnog tužioca u Beogradu superveštačenje zbog oprečnih mišljenja stručnjaka. Porodica je bila spremna da snosi troškove superanalize, ali to nije dozvoljeno.

- Zatekli smo iščupan luster, krvavu fotelju, krvave otiske prstiju s bočne strane fotelje, iščupane pramenove Dadine kose, oštećene slike arhiva na zidovima... Sve je ukazivalo na to da se u stanu odigravala drama - rekli su tada Radoslav i Nevenka Vujasinović.

Istraga o smrti Dade Vujasinović je od samog početka bila skandalozna jer sam policijski uviđaj, a i kasnije istražne radnje bile su aljkave uključujući tu i obdukciju pisali su pre 5 godina pojedini srpski mediji.

Ono što je interesantno da osim čepa niko se nije bavio sa okolnošću da je Dada Vujasinović nađena na podu pored fotelje, a da nema podataka o okrvavljenju poda.

-Mada je fotelja bila veoma natopljena njenom krvlju, čak toliko da je krv prokapala kroz nju sve do poda. Kako je Dada dospela na pod posle takve traume? Gde je njena odeća iz trenutka smrti? Nema je, izgubljena, kao i ti čepovi. Osim toga, na desnom naslonu fotelje nađeni su tragovi kapajuće krvi grupe A, kako je istakla grupa veštaka iz Novog Sada u kasnijem superveštačenju; Dadina je bila grupa O. Odakle i čija je ta krv? To niko nije tražio, pisao je pre pet godina jedan beogradski nedeljnik analizirajući Dadinu smrt.

Nakon što su roditelji Dade Vujasinović u ispovesti za najnoviji broj Newsweeka otkrili da znaju istinu o smrti svoje ćerke, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da se, u istrazi smrti novinarke Dade Vujasinović, razmišlja o dodatnim superveštačenjima predmeta i oružja.


Biografija Dade Vujasinović

Radislava Dada Vujasinović je rođena 10. februara 1964. godine u Čapljini, Hercegovina. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1987. godine, na odseku Jugoslovenska književnost i srpsko-hrvatski jezik. Po završenom fakultetu je radila kao novinar u Privrednom pregledu. Ubrzo je počela da objavljuje autorske tekstove u magazinu Duga. Od 1990-te je postala stalno zaposleni član redakcije Duga, a pred sam kraj svog života, 1993. je postala član uređivačkog kolegijuma. Ratne događaje u Jugoslaviji je pratila od samog početka.Od prvih mitinga u Bosni i Krajini 1990-91. preko ratišta u Slavoniji, do početka rata u Sarajevu kada je odlučila da više ne ide na ratišta, jer kako je sama rekla "ne mogu da pišem o tome kako se ruši jedan grad i ubijaju deca." U Dadinom ratnom dosijeu, ostale su zabeležene reportaže iz Borova Sela, Dalja, Erduta, sa Papuka i Psunja. Ispisivala je stranice o beznađu rata, o srušenoj kući, o poginulom drugu, bratu, o koloni "izgubljenih i ojađenih", onih koji su zauvek napuštali svoja ognjišta, koja su u njihovo ime prodali političari kojima se verovalo. Letela je u vojnom helikopteru sa ranjenikom i plakala. Posle odluke da više ne ide na ratišta, u periodu od kraja 1992. godine do početka 1994. godine, pisala je o političkoj sceni Srbije. Jedan od tekstova koji dokumentuje to vreme je tekst "Kriminalci i policajci u parlamentu", objavljen u časopisu Duga krajem 1993. godine, u kojem na ironičan način piše o promociji kriminalca Željka Ražnatovića Arkana u narodnog poslanika.Za reportaže sa slavonskog ratišta je dobila nagradu Svetozar Marković. Zbog istraživačkih tekstova o sprezi između kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe. Pored istraživačkih tekstova, uradila je i seriju intervjua, sa ličnostima kao što su Milan Babić, Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj. Jedan od intervjua po kojima će ostati zapamćena, je i intervju sa generalom Momčilom Perišićem. Smatra se da je posle tog intervjua bilo odlučeno da Perišić postane načelnik Generalštaba VJ, iako je ta pozicija bila namenjena drugom kandidatu.Dada nije verovala da postoje nedodirljivi. Smatrala je da patriotizam ne podrazumeva prećutkivanje grešaka i zabluda. Upravo zbog toga je postala meta napada onih kojima se nije dopadao taj njen način razmišljanja i sposobnost da ga artikulisano izrazi: pretnje je dobijala u pismima i telefonskim pozivima. Dada je za mnoge postala nepoželjan svedok. Nepotkupljiva i samostalna, nije želela da njena, kako je ona nazivala "žrtvovana generacija" dozvoli da se ponovo falsifikuje istorija, pogotovo ne od strane onih "koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi". Nije se plašila da kaže: "Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam."