Zoranu Jovoviću (56) suđeno za nesreću na Žabljaku koju nije izazvao. Iako nije bio kriv, život mu je bio u opasnosti dok nije napustio Crnu Goru

NOVI SAD - Zoran Jovović (56) iz Novog Sada oslobođen je krivice za udes u Crnoj Gori u kom su poginule četiri osobe, među kojima sestra njegove supruge, njen sin i njegova devojka.

Stravičnu nesreću jedva je preživela Jovovićeva supruga, a on je ni kriv - ni dužan mesec dana proveo u pritvoru u Bijelom Polju, nakon čega je u tajnosti napustio Crnu Goru iz straha od krvne osvete. Nesreća zbog koje se Jovoviću sudilo dogodila se 26. maja 2013. kod tunela Ivica na Žabljaku, kad je u „fijat“ kojim je upravljao Jovović „pasatom“ udario Milenko Ćosović (31) sa Žabljaka, koji je nekoliko dana kasnije preminuo od povreda.

Vraćali se iz Dubrovnika

- U toj nesreći izgubio sam tri mila bića. Nastradala je moja svastika, suprugina jedina sestra Nada Karakašić, njen sin Marko Ignjatović i njegova devojka Neda Popović. Supruga Biljana se borila za život, a ja sam takođe teško povređen - započinje priču Zoran Jovović.

Nesreća se dogodila dok su se vraćali iz Dubrovnika, gde su bili da vide Nadinog starijeg sina Vladu, koji je brodom pristao u hrvatsku luku.
- Na izlasku iz tunela odjednom se ukazao auto ispred mene, u mojoj traci. Nije bilo vremena da se sklonim i došlo je do direktnog sudara. I sada mi je bolno dok vam ovo govorim - priča Jovović.

Troje putnika iz „fijata“ poginulo je na licu mesta, a Jovović i supruga prevezeni su u bolnicu u Pljevljima.
- Moja Biljana je bila u kritičnom stanju. Operisali su je te večeri i jedva je ostala živa - govori, vidno uznemiren, Jovović.Misleći da je najgore prošlo, nije bio svestan da muke tek počinju.
- Smestili su me u bolničku sobu, sa dva policajca ispred, koja su me čuvala. Rekli su da je radi moje bezbednosti, da ne bi neko došao i nešto mi uradio. Ništa mi nije bilo jasno - priča Jovović, koji je samo tri dana kasnije, iako i dalje sa ozbiljnim povredama, prebačen u pritvor.
- Praktično nisam mogao ni da hodam. A stavili su me u ćeliju sa ubicama i pljačkašima. Bio sam preplašen iako su ti ljudi bili korektni prema meni. Pomagali su mi da odem do toaleta, hranili me, ali ja sam potpuno psihički pao. Najgore mi je bilo što nisam znao da li će mi supruga preživeti jer sam je odlazeći iz bolnice ostavio na aparatima - kaže naš sagovornik.

Kafa na stanici

Posle mesec dana Jovović je pušten iz pritvora.
- Na stanici u Bijelom Polju seo sam da popijem kafu. Vlasnik bifea me upozorava da je pametnije da odmah idem jer sam u opasnosti. Rekao je samo: „Krvna osveta!“ Odmah sam uzeo taksi i odvezao se do Zlatibora, a tamo me je pokupio zet - rekao je Jovović.

Upropašćeno zdravlje
UGRADILI MU TRI BAJPASA

Mesec dana posle povratka Jovoviću je stigao poziv za sud u kojem je pisalo da je okrivljen.
- Tu sam ponovo doživeo šok. Pisalo je da me je tužila supruga nastradalog Ćosovića i da je sud prihvatio optužnicu. Pozlilo mi je tog dana, pa su me odveli na neuropsihijatriju, gde sam dobio gomilu lekova. Kasnije, pred treće ročište, ponovo mi je pozlilo i završio sam u bolnici u Sremskoj Kamenici, gde su mu ugradili tri bajpasa - navodi Zoran Jovović.

Nesrećni čovek se ranije bavio taksiranjem, ali zbog posledica udesa više nije sposoban za taj posao.

Bol i patnja
UNIŠTEN NAM JE ŽIVOT

Predsednik Osnovnog suda u Žabljaku doneo je presudu da Jovović nije kriv jer je vozač „pasata“ prešao u njegovu traku i izazvao udes.
- Znao sam da nisam kriv od prvog trenutka. Meni je žao i nastradalog Ćosovića jer je iza njega ostalo dvoje male dece. Ali moj život i život moje porodice uništeni su zbog nečije nepažnje, što se i dokazalo na suđenju. A da ne govorim koliko svi patimo zbog troje naših milih koje smo izgubili - tužan je Jovović.