Pozivajući se na nalaz dvojice nezavisnih eksperata iz Holandije i Belgije, zamenica sudskog sekretara Kejt Makintoš naglasila je, u internom dopisu sudijama i predsedniku Tribunala, da je lečenje lidera radikala bilo "potpuno u skladu sa nacionalnim i međunarodnim uputstvima

HAG - Haški tribunal odbacio je ponovljene optužbe lekara Vojislava Šešelja da je Šešelj u sudskom pritvoru u Sheveningenu neadekvatno i nepravovremeno lečen od tumora.

Pozivajući se na nalaz dvojice nezavisnih eksperata iz Holandije i Belgije, zamenica sudskog sekretara Kejt Makintoš naglasila je, u internom dopisu sudijama i predsedniku Tribunala, da je lečenje lidera radikala bilo "potpuno u skladu sa nacionalnim i međunarodnim uputstvima".

Spoljna revizija Šešeljevog lečenja, koju je Tribunal naručio posle optužbi njegovog lekarskog tima predvođenog Milovanom Bojićem, pokazala je, navodi se u dopisu, da je "Šešelj dobio primerenu medicinsku negu u pritvoru Tribunala i da primedbe srpskih lekara nisu zasnovane na informacijama iz istorije bolesti koja im je bila stavljena na uvid".

Makintošova je primetila da je Bojićev tim, uz to, optužbe izneo i pre nego što je imao uvid u kompletan Šešeljev medicinski dosije, te da ni pet meseci posle toga nije sudu uputio nikakve preporuke o poboljšanju terapije, iako je na to bio obavezan prema pravilima Tribunala.

I holandski i belgijski onkolog koje je Tribunal angažovao - inače specijalisti za tumore organa za varenje i profesori univerziteta - potvrdili su, nezavisno jedan od drugog, da su "dijagnostički testovi bili primereni i pravovremeni", kao i da su, "nakon što je Šešelj odbio dalju terapiju", lekari u pritvoru ispravno odlučili da "kombinuju pomno posmatranje sa dodatnim dijagnostičkim testovima".

Na pitanje mogu li da navedu bilo kakav propust u lečenju Šešelja, obojica profesora - čija su imena u dopisu redigovana - odgovorila su odrečno, a jedan je naglasio da je Šešelj imao "najbolju moguću negu".

Nezavisni eksperti potvrdili su i ispravnost odluke da se, posle prve hemoterapije, Šešelj izoluje od ostalih pritvorenika zbog "otrovnih izlučevina" koje su posledica terapije, kao i da su posle toga preduzete primerene medicinske mere, piše u dopisu Makintošove. Kao jednu od primedbi Šešeljevih srpskih lekara, zamenica sekretara Tribunala navela je i "holandski stav o diskusiji o eutanaziji sa pacijentom i okolnostima pod kojim se takav razgovor vodi".

Makintošova je naznačila je da se eksperti nisu izjašnjavali o razgovoru o eutanaziji koji je, kako proizlazi iz spisa u vezi sa optužbama srpskih lekara, bio vođen sa Šešeljem. Jedan je napisao da "u dokumentima koje je dobio nije pročitao ništa što bi se odnosilo na pitanje pacijenta u vezi sa eutanazijom". Isti ekspert primetio je i da se "holandska politika o eutanaziji često pogrešno shvata".

Drugi ekspert izjavio je da "nema nikakvo mišljenje o razgovoru o eutanaziji u vezi sa ovim pacijentom". U odvojenom, znatno detaljnijem dopisu, međutim, lekar iz sudskog pritvora Paulus Falke osvrnuo se na pominjanje "razgovora o eutanaziji", ograničavajući se, zbog lekarske poverljivosti, na opšti komentar da se po holandskim propisima "razgovori o odluci o okončanju života vode samo kad sam pacijent pokrene to pitanje".

Zamenica sekretara Tribunala zaključila je da je "zadovoljna što je Šešelj u pritvoru primio visokokvalitetnu medicinsku negu i da su to potvrdila dvojica međunarodno priznatih eksperata u tom polju". Istu takvu negu, Šešelj će nastaviti da prima ako se vrati u pritvor, naglasila je Makintošova.

Detalje o Šešeljevom lečenju od njegovog dolaska u pritvor, 24. februara 2003, preko postavljanja dijagnoze da boluje od tumora, 22. novembra 2013, do puštanja na privremenu slobodu, 12. novembra 2014, i revizije dvojice nezavisnih specijalista, izložio je, u odvojenim dopisima, lekar pritvora u Sheveningenu Paulus Falke.

Doktor Falke precizira da se, 25. septembra 2013, "Šešelj požalio na izvesne simptome" i da je "veoma osetljiv test koji je sproveden... dao negativan rezultat koji je značio da nema nenormalnih nalaza". Pošto se Šešelj i dalje žalio na iste simptome, test je ponovljen 23. oktobra 2013, a rezultati, četiri dana kasnije, bili su pozitivni.

U skladu sa medicinskim protokolima, piše doktor Falke, "kolonoskopija je obavljena 19. novembra 2013, kao i biopsija tkiva sa zahvaćenog dela Šešeljevog tela".

"Biopsija je potvrdila da Šešelj boluje od ozbiljne bolesti i doneta je odluka da se podvrgne laporoskopskoj operaciji... koja je obavljena 18. decembra 2013".

Posle operacije, Šešelj je u bolnici, čije je ime redigovano, bio do 21. decembra, nakon čega je vraćen u pritvor, gde je medicinsko osoblje sprovelo postoperativni oporavak "bez komplikacija", navodi u dopisu doktor Falke.

Gotovo sve operacije pritvorenika Tribunala obavljaju se u haškoj bolnici Bronovo, koja, inače, brine o zdravlju članova holandske kraljevske porodice. Konzilijum lekara, sastavljen od interniste, radioterapeuta, radiologa, hirurga i patologa, razmotrio je Šešeljevo zdravstveno stanje 30. decembra 2013. i sastavio plan lečenja hemoterapijom.

Pošto mu je više lekara nekoliko puta savetovalo da prihvati hemoterapiju, Šešelj je, prema doktoru Falkeu, to i učinio početkom januara 2014. Pristao je da se podvrgne "intravenoznoj hemoterapiji svake dve nedelje" tokom sledećih šest meseci. Početak hemoterapije bio je odložen zbog "Šešeljevih već postojećih hroničnih medicinskih boljki i upotrebe određenih lekova".

"Dodatne mere predostrožnosti" bile su preduzete zbog toga. Šešelj je "30. januara 2014. bio podvrgnut manjoj hirurškoj pripremi za hemoterapiju i vraćen je u pritvor idućeg dana".

Hemoterapija je počela 4. februara 2014, kada je Šešelj ponovo bio primljen u bolnicu čije je ime u dopisu redigovano. Medicinsko osoblje te bolnice, zatim je obavestilo lekare u pritvoru Tribunala da su, kao posledica hemoterapije, u Šešeljevom telu našli "otrovni elementi... koji bi mogli kontaminirati drugo osoblje u narednih sedam dana", pa je u skladu sa medicinskim protokolom preporučeno da Šešelj bude izolovan od ostalih pritvorenika u tom periodu, što je i njemu objašnjeno, piše doktor Falke.

"Posle prve hemoterapije, Šešelj je odbio da nastavi sa preostalim terapijama zato što se nije slagao sa predloženim režimom", a pri toj odluci ostao je i posle oštrih upozorenja više lekara da to nije dobro. Lekari su, zatim, odlučili da primene metod "posmatranja i čekanja", uz povremene dijagnostičke testove.

Šešelj je, u skladu s tim, 15. oktobra 2014. podvrgnut tomografskom skeniranju trbušne duplje, a rezultati su "sugerisali napredovanje bolesti", ali taj rezultat, nije bio potvrđen na drugom skeniranju drugačijim metodom, 22. oktobra, pa je doktor Falke ishod opisao kao "neodlučan". Još jedna kolonoskopija bila je zakazana, ali nije sprovedena zato što je Šešelj, 12. novembra prošle godine, bio pušten na privremenu slobodu. Da je rezultat bio normalan, po doktoru Falkeu, bio bi nastavljen pristup "sačekaj i vidi", uz novo skeniranje za dva meseca. U slučaju nenormalnog rezultata kolonoskopije, lekarski konzilijum bi odlučio o daljim koracima u lečenju. U osvrtu na primedbe tima Šešeljevih lekara, koje je više puta u javnosti izlagao doktor Bojić, lekar pritvorske jedinice u dopisu ih pojedinačno i izričito negira. Tvrdnju srpskih lekara da Šešelj nije na vreme bio obavešten o terapiji posle operacije, doktor Falke pobija navodom da je sa Šešeljem i u pritvoru i u bolnici razgovarano o terapiji, pre i posle operacije, i da je o svemu bila informisana i njegova supruga. Uz to, pacijentu je dostavljeni i pisano objašnjenje na srpskom jeziku. "Što se tiče postupanja sa pacijentom koji je na hemoterapiji kakvoj je podvrgnut Šešelj, ne slažem se sa tvrdnjom srpskih lekara da, sa medicinskog stanovišta, nije bilo neophodno da se Šešelj izoluje posle hemoterapije", piše doktor Falke, objašnjavajući da je izolacija bila neophodna "usled izlučivanja otrovnih elemenata iz njegovog tela tokom sedam dana nakon hemoterapije i da bi se izbegao rizik od kontaminiranja drugih pritvorenika i osoblja". "Šešelj nije mogao ostati u svojoj ćeliji, kao što je sugerisano, zato što je u njegovoj ćeliji velika količina materijala, uključujući i papir, koji bi bio kontaminiran". Predlog uprave pritvora i lekara da se privremeno premesti u prazno krilo pritvora, ali da učestvuje u zajedničkim aktivnostima sa ostalim pritvorenicima, uz poštovanje određenih uslova, Šešelj je, takođe, odbio, navodi doktor Falke. On objašnjava da se pacijenti van zatvora posle iste vrste hemoterapije "normalno vraćaju kući" zbog toga što "porodice prihvataju mali, ali značajan rizik od otrovnih izlučevina". U zatvorskom okruženju, međutim, druge pritvorenike "ne bi trebalo stavljati u poziciju da odlučuju da li da prihvate ili ne prihvate rizik od kontakta sa toksičnim otpadom". Doktor Falke odbacio je i primedbu kolege Bojića da neophodni dijagnostički testovi na Šešelju nisu bili obavljani tokom čitave godine. "Upravo je suprotno. Šešelj je podvrgavan redovnim dijagnostičkim testovima i radiološkim pregledima svaka tri meseca od laporoskopske operacije", naveo je. Doktor Falke je kao tvrdnju bez osnova odbacio je i navod srpskih lekara da je nemogućnost da se utvrdi da li je "navodna metastaza novi rak ili posledica starog raka" rezultat propusta holandskih doktora da sprovedu još jednu kolonoskopiju. "Kolonoskopija bi samo pomogla da se dijagnosticira ponovno pojavljivanje prvobitnog tumora, ali ne bi bila od pomoći u sagledavanju širenja ili metastaze tumora". Testovi koji su odloženi zbog Šešeljevog privremenog oslobađanja dali bi, moguće je, objašnjenje, primećuje pritvorski lekar. Šešelj je 12. novembra prošle godine, odlukom raspravnog veća, pušten na privremenu slobodu radi lečenja u Srbiji. Apelaciono veće je 30. marta, usvajajući žalbu Tužilaštva, naložilo prvostepenom veću da "smesta" Šešelju naloži da se vrati u pritvor Tribunala zato što je, izjavom da se neće dobrovoljno vraćati u Hag, prekršio jedan od dva preduslova za boravak na privremenoj slobodi. Budući da raspravno veće to nije učinilo, Tužilaštvo je od apelacionog veća, minule sedmice, zatražilo da ga hitno primora da opozove Šešelja sa privremene slobode. Apelaciono veće je Šešelju, krajem prošle nedelje, dalo rok od tri dana da se izjasni o tom zahtevu. U pritvoru Tribunala, Šešelj je boravio od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je protiv njega bila objavljena optužnica za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo u jesen 2007. Izricanje prvostepene presude bilo je zakazano sa 30. oktobar 2013, ali je odloženo na neodređeno vreme zbog izuzeća jednog od sudija na Šešeljev zahtev. U toku je upoznavanje novog sudije sa procesom u kojem uopšte nije učestvovao, a presuda će biti izrečena kada sudija pročita čitav spis.