Juče sam se veselio, a danas preživljavam košmar jer sam izgubio sve što mi je u životu značilo, smogao je snage da kaže nesrećni mladoženja Vlastimir Šefer

MARTONOŠ - Ostao sam bez porodice. Šta ja u ovom trenutku mogu da vam kažem? Juče sam se veselio, a danas preživljavam košmar jer sam izgubio sve što mi je u životu značilo!

Ovih nekoliko reči bilo je sve za šta je juče Vlastimir Šefer smogao snage posle krvavog zločina u kom je njegov otac ubio šestoro ljudi. U trenutku pucnjave bio je u kući roditelja svoje supruge u Martonošu.

On i njegov brat preživeli su krvavi pir, kao i brat ubijene mlade Natalije, koji je spavao u sobi u vreme zločina (vidi antrfile).

Vrisak i pucnjava

- Čula sam jezive krike i vrisku, a zatim i pucnjavu. Sledeće što sam videla je da čovek istrčava iz dvorišta porodice Bajtai. Trčao je kao da ga neko juri i na engleskom jeziku vikao: „Pomoć, pomoć!“ - opisuje komšinica Radmila Šafranj scenu koja je juče ujutro potresla celo selo.
vlastimir-sefer-rade-sefer-masakr-ubica-porodica.jpg
Marina Lopičić 


Drama je, kako kaže, počela nešto pre 10 sati, kada su se iz pravca komšijske kuće začuli vriska i galama.
- U prvom trenutku nisam znala o čemu je reč, ali kada sam se pribrala, shvatila sam da je u pitanju pucnjava. Tek kada sam izašla iz dvorišta na ulicu, shvatila sam da se nešto čudno dešava kod komšija - priča Radmila Šafranj.

Tada je, kako navodi, iz dvorišta kuće u Ulici maršala Tita 55 istrčao muškarac i počeo da beži.
- Na engleskom jeziku preklinjao je zaprepašćene komšije za pomoć. Njegovi vapaji još mi odzvanjaju u ušima. Kasnije sam saznala da je to Francuz koji je bio gost na svadbi. Utrčala sam u kuću i pozvala policiju i Hitnu pomoć. Tek posle sam saznala šta se desilo u kući mojih komšija - dodaje ona.

Drugi komšija Mateja Sabo kaže da je, kada je čuo pucnjavu, pomislio da komšije nastavljaju da se vesele i da bacaju petarde.

Srećni i zaljubljeni

- Mislio sam da komšije slave nakon svadbe. Oko podneva je trebalo svi da ručaju, a onda da se gosti iz Francuske, Mađarske i naše zemlje vrate svojim kućama. Ovo je velika tragedija, ovo je nešto nezapamćeno - rekao nam je Sabo.

Komšije kažu i da su tek udata Natalija i njeni roditelji bili izuzetno vredni i fini ljudi.
- Bili su vredni i mirni ljudi i zaista ne mogu da shvatim šta je tog monstruma nateralo da ih ovako ubije, i to u danu koji je za njih bio najsrećniji. Natalija je studirala i radila u Francuskoj, majka joj je bila frizerka. Sa Vlastimirom je bila u vezi od 2012, a verili su se prošle godine u maju. Bili su srećan i zaljubljen par - kaže komšinica iz sela.

Preživeo
MLADINOG BRATA SPASAO SAN

Žolt Bajtai (20), mlađi brat tek udate Natalije, jedini je preživeli član njene porodice. Kako Kurir nezvanično saznaje, mladić je spavao u drugoj sobi kada je pomahnitali Rade upao unutra.
- Žolta je probudila pucnjava. Nije mu bilo jasno šta se dešava. Kada je ustao iz kreveta i došao u sobu, sve je već bilo gotovo. Zatekao je najmilije u lokvi krvi - kaže sagovornik Kurira.
U kući strave ubica je ostavio u životu i dvoje male dece bračnog para koji je iz Francuske došao na svadbeno veselje.

MASOVNA UBISTVA U SRBIJI U POSLEDNJIH 30 GODINA

VELIKA IVANČA, 2013.

Ljubiša Bogdanović (60) ubio je 9. aprila 2013. iz vatrenog oružja 13 ljudi u mestu Velika Ivanča kod Mladenovca, među kojima i sina i majku. Bogdanović je zatim pucao sebi u glavu, a preminuo je dva dana kasnije.

JABUKOVAC, 2007.

Nikola Radosavljević (tada 32 godine) 27. jula 2007. u rodnom selu Jabukovcu lovačkom puškom ubio je devet osoba. Proglašen je neuračunljivim i nije osuđen.

NIŠ, 2002.

Vladimir Rovčanin, pripadnik BIA, u Nišu je hicima iz „heklera“ u službenim prostorijama ubio petoro i ranio troje svojih kolega. Rovčanin je bio žrtva vijetnamskog sindroma.

LESKOVAC, 2002.

Dragan Čedić je 27. jula 2002. hicima iz automatske puške, na tri različita mesta u Leskovcu, ubio bivšu suprugu Biljanu (28) i šestoro članova njene familije, dok je četvoro članova tazbine i prijatelja ranio.

PARAĆIN, 1987.

Azis Keljmendi, vojnik albanske nacionalnosti, ubio je četvoricu vojnika JNA iz automatske puške i ranio još pet osoba u kasarni „Branko Krsmanović“ nekoliko sedmica pre isteka vojnog roka.

JAGODINA, 1984.

Miodrag Milojević, tada radnik u fabrici bombona „Paraćinka“ u Paraćinu, ubio je četiri direktora i jednog vozača te fabrike, a jednog teško ranio. Osuđen je na 20 godina.