Lana je plakala i vikala: „Bako, mama!“ Dozivala sam Draganu, ali se nije pomerala. Nekako sam uhvatila Lanu za ruku, priča Dušanka Pupić o užasu u autobusu smrti
Ne propustite...Ko će zbog ovog da …1.600 KILOMETARA BEZ ODMORA: Piksijev brat vozio autobus smrti!
Ispovest spasilaca …DRAMA U AUTOBUSU: Vozač urlao od bolova, bio je priklešten u limu!
prevrnuo-se-autobus.jpg
Neverica u Bačkoj P…MAJKA POGINULA, DEVOJČICA POVREĐENA: Molimo se da naša Lana bude dobro!
dragana-pupic-poljanski.jpg

BAČKA PALANKA - U mraku sam čula Lanu kako plače i zapomaže: „Bako, mama!“ Bila sam zatrpana stvarima i okovana smrskanim delovima autobusa, dozivala sam Draganu da mi pomogne, ali se ona nije pomerala. Nisam u tom trenutku znala da mi je ćerka mrtva. Nekako sam uhvatila Lanu za ruku, ali sam je ispustila. Imala sam osećaj kao da je pala u neku provaliju. Počela sam da vrištim.

Ovim rečima Dušanka Pupić (64) opisuje prve trenutke strahote nakon što je autobus kojim su se ona, njena ćerka i unuka vraćale iz Grčke sleteo s auto-puta. Dragana (35) poginula je na licu mesta, a osmogodišnja unuka Lana teško je povređena. Iako je i sama zadobila ozbiljne povrede, Dušanka je na lični zahtev u utorak po podne puštena sa VMA kako bi prisustvovala sahrani ćerke. Razgovor s njom vodili smo u njenom domu ubrzo nakon što ju je sanitet dovezao iz Beograda.

Poslednje reči

Dušanka kaže da su imale dupla sedišta kad su u nedelju uveče krenule kući. Ona je sedela pored Dragane, a preko puta njih na dva sedišta Lani su namestili ćebe i jastuk da bi spavala.
- Dragana je sedela do prozora. Pričale smo i onda se i njoj prispavalo. Pitala me je da li bih se ljutila da malo odspava. Rekla sam joj: „Slobodno, mila.“ Naslonila je glavu na prozor, noge skupila, a kolena stavila u moje krilo. Pokrila sam je ćebetom - priča neutešna majka.

Pred ulazak u Beograd, u 4.10, autobus je sleteo s puta i nakon klizanja udario u betonski podvožnjak.
- Bilo je strašno! Nismo znali šta nas je snašlo. Najpre lomljava, pa udarac, krici putnika, stvari su padale po nama. Ostala sam zarobljena sedištima do grudi - kaže potresena žena.

Dušanki je samo ruka bila slobodna, njome je uspela da uhvati Lanu.
- Držala sam je nekoliko minuta, vrištala je i jecala. Onda mi je iskliznula i pala, nisam znala gde je, ništa nisam mogla da vidim od Dragane, koja je nepomična ležala pored. Vikala sam: „Spasite mi unuku, spasite je!“ Odnekud se stvorio neki čovek i pitao me gde je. Rekla sam mu da je upala u provaliju, jer sam mislila da visimo nad ambisom. Ali on ju je našao i izneo. To sam saznala tek kad su me izneli iz autobusa, prišao mi je i rekao da je Lana na sigurnom. Hvala mu mnogo - navodi i dalje u šoku nesrećna žena.

Dušanka kaže da nijednog trenutka nije pomislila da joj je ćerka mrtva.
- Nisam mogla dobro ni da je vidim. Ni sad ne znam gde joj je bila glava. Vukla sam je za noge i vikala: „Dragana, Dragana...“ Ali nikakvog odgovora nije bilo. Na nju je pao taj metalni stolić, počela sam da ga guram, gurnula sam ruku ispod toga, pipala je i onda sam napipala lokvu krvi...

Molila se naglas

Dušanka je pozvala u pomoć, ali su joj rekli da ne mogu ništa dok ne dođu vatrogasci da iseku lim.
- Nju nisam videla. Do danas je nisam videla. Držala sam je za ruku, koja je bila hladna, molila sam se na sav glas i vikala: „Ćerka mi je hladna, ćerka će mi poginuti!“ Ali nisu mogli do nje dok mene ne odseku. Onda kad su mene izvadili, vikala sam: „Ćerku, ćerku mi spasite!“ Stavili su me na nosila i odneli. A moju Draganu nikad više nisam videla - kaže drhtavim glasom Dušanka Pupić.

Ispraćaj Dragana Pupić sahranjena u Bačkoj Palanci
DRAGANA, LJUBAVI MOJA, ČEKAJ ME, JA ĆU DOĆI

BAČKA PALANKA - Dragana Pupić (35) sahranjena je juče na groblju u Bačkoj Palanci.
- Dragana je bila poštena, vredna i nasmejana, plenila je mirnoćom. Ne znam po kojim kriterijumima neko bira anđele, ali mislim da je upravo Dragana volela da bude anđeo - rekao je njen rođak i pročitao poslednji stih pesme Vladislava Petkovića Disa „ Možda spava“.

Majka Dušanka, koja je teško povređena kod Bubanj potoka, dovezena je u kolicima.
- Dragana, ljubavi moja rođena, sunce moje drago. Čekaj me, sine, ja ću doći - jecala je slomljena od bola majka.

Molila je rođake da je puste da ustane kako bi na kovčeg bacila grumen zemlje i belu ružu.
- Molim vas samo malo, da je vidim poslednji put. Bože, čuvaj je. Ne boj se, majka će za tobom - rekla je Dušanka.

(J. R.)

Otac Đorđe
KAZAĆU LANI DA JE MAMA OTIŠLA NA NEBO

Lanin otac Ðorđe Poljanski kaže da će danas reći ćerki da je mama otišla na nebo.
- Lana je dobro. Pitala me je za mamu, ali sam se dogovorio s lekarima da joj danas saopštimo u prisustvu psihologa da mame više nema, da je otišla na nebo, da je sad anđeo - ispričao je Ðorđe.