ČEKALI I GIŠKU U ZASEDI: Orić ubio Belog kao osvetu za 9. mart!
Komandant Armije BiH 90-ih radio prljave poslove za državu. Kao savezni specijalac tukao demonstrante, obezbeđivao noćne klubove... Ovo, 24 godine posle ubistva jednog od osnivača Srpske garde i finansijera SPO, priča njegov najbolji prijatelj Jovan Joca Otašević.
Prst sudbine je hteo da sa Belim u kolima tog 4. avgusta 1991. ne budu Otašević i Đorđe Božović Giška.
Branislav Matić, Giška i Joca Otašević trebali su zajedno da se dovezu. Međutim, oni su promenili plan i otišli na svoju stranu, dok je Beli došao sa porodicom pred svoju kuću gde je izrešetan iz zasede.
29 metaka u leđa
U Beograd, pred Matićevu kuću, na Voždovcu, stigli su oko osam uveče. Čekalo ih je petoro ubica, u belom "mercedesu" i zelenom "fordu". Beli je izrešetan sa 29 metaka u leđa, a ubice su ga "overile" na asfaltu. Bilo je to prvo ubistvo, koje će otvoriti seriju likvidacija u Beogradu devedesetih. Dok je padao na pločnik, Beli je viknuo: "Bežite, deco!"
- Jedan od ubica bio je Naser Orić, tada pripadnik Specijalnih jedinica Savezne policije, a nešto kasnije ratni komandant Armije BiH. Momci su ga znali iz grada, iz klubova, u nekima je radio i kao obezbeđenje. Obavljao je prljave poslove za državu. Valjda im je bilo zgodnije da Srbe ubija ustaški unuk - ciničan je Otašević.
Kako kaže, Orić je učestvovao i u prebijanju demonstranata, 9. marta, a učestvovao je i u hapšenju Vuka Draškovića.
- Ubistvo Belog bilo je, na neki način, osveta države za 9. mart. Beli im je naročito smetao kao finansijer SPO. Posle ubistva, načelnik SUP prišao je njegovom ocu i zagrlio ga s rečima: "Čika Blagoje, sve ti je jasno." Slučaj je vodio jedan mlađi inspektor Blagoje Avramovski. Saslušavao je komšije, nešto istraživao, mislili smo da folira. Jednog dana se javio s rečima: "Saznao sam ko je ubio Belog." Nije stigao da podeli saznanje ni sa kim, jer su bačene tri bombe u kafić, na Voždovcu, u kome je sedeo - seća se Otašević.
Orić priznao ubistvo
Nikada niko nije saslušavao nijednog svedoka u vezi sa ubistvom Branislava Matića, pa ni Milicu Otašević. Do danas niko nije uhapšen, niti je odgovarao za to ubistvo. Kako kaže Otašević, savezna poternica zbog ubistva je raspisana za Orićem, ali tek pošto je ovaj već pobegao za Bosnu, u novembru 1991. Da je on učestvovao u ubistvu Belog kasnije je potvrdio i osnivač SDA za Srebrenicu, Ibran Mustafić. On je u svojoj knjizi "Planirani haos" napisao da mu je Orić sam priznao to ubistvo.
I Giška je poginuo iste godine, na ratištu kod Gospića, u septembru 1991. Otašević tvrdi da je znao da će biti ubijen, pa je otišao "da časno pogine". Ubijen je s leđa.
- Još pamtim Giškinu izreku iz tog vremena: "Ko se s Naserom druži, život mu je duži" - završava Joca Otašević.
Jovanova supruga, očevidac ubistva, stradala je pod nerazjašnjenim okolnostima, 2008. godine, u eksploziji, u svojim kolima, na Avali. Ni posle sedam godina njena smrt nije rasvetljena.
Propusti mercedes i ford
Načelnik policije u Ubu dobio je nalog tog 4. avgusta 1991. da propusti dvoje kola, beli "mercedes" i zeleni "ford". Išli su ka granici s Bosnom, pa preko Drine. Nije postavljao suvišna pitanja. Sledećeg dana je penzionisan.
(Večernje novosti)
"OVO JE SAMO POČETAK OSTAVKI" Vučić: Težak psihološki udarac za zemlju, mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, VAŽNO JE DA USLEDI KAZNA