Moj Nebojša je Borisu Tadiću spasao život, a on punih deset godina nije spomenuo njegovo ime, kaže Jelena Simeunović

BEOGRAD - Misteriozna smrt istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Nebojše Simeunovića ni posle 15 godina nije dobila svoj epilog. U zvaničnu verziju o samoubistvu, o kom istraga do današnjeg dana nije zatvorena, malo ko veruje.

U razgovoru za srpski Njuzvik sestra pokojnog sudije Jelena Simeunović tvrdi da istrage zapravo nema i da je nikada nije ni bilo. Najveću krivicu za to što nije razrešeno nijedno političko ubistvo iz devedesetih, uključujući i ubistvo njenog brata, smatra, snose oni koji su vladali prvih deset godina nakon 2000. Oni su, kako kaže, najpre zloupotrebili sudijino ime da bi, čim su se dokopali vlasti, potpuno zaboravili na njega.

Ubili ga amonijakom

- Prvenstveno mislim na Borisa Tadića. Moj Nebojša je njemu spasao život, a punih deset godina nije spomenuo njegovo ime. A imao je sve informacije jer je bio glavnokomandujući svih bezbednosnih službi u Srbiji. Prvi put je izustio njegovo ime 2010. na desetogodišnjici proslave Petog oktobra. Tada je rekao da je sudija Simeunović heroj 5. oktobra i da je ubijen zato što je odbio da potpiše politički nalog Slobodana Miloševića - izjavila je Jelena Simeunović za Njuzvik.

Ubistvo njenog brata, kako kaže, svih ovih godina je tabu tema.
- Ukoliko bi se radilo na slučaju ubistva mog brata, obelodanilo bi se da je država Srbija na pragu ovog veka imala privatne zatvore. U takvim zatvorima su ubijani ljudi, znani i neznani. A u jednom od njih ubijen je i sudija Simeunović. Mog brata je ubila Državna bezbednost na način kojeg bi se grozio i Mengele. A ubili su ga tako što su mu ubrizgali amonijak u uši. Zapisnik sa saslušanja iz kog se vidi kako su ga ubili postoji još od 2001. To je zvanični dokument - ispričala je sestra sudije Simeunovića.

Odbio da potpiše

Nebojša Simeunović ostaće upamćen kao sudija koji je dva dana pred 5. oktobar 2000. odbio da potpiše nalog za hapšenje 11 rudara iz „Kolubare“ koji su se pobunili protiv predsednika Slobodana Miloševića. Osim toga, odbio je da svoj potpis stavi i ispod naloga za hapšenje Borisa Tadića, Nebojše Čovića i drugih lidera i aktivista DOS. Nestao je u noći između 4. i 5. novembra 2000, a 3. decembra je pronađeno njegovo telo u Dunavu, kod hotela „Jugoslavija“.

Boris Tadić
SUMNJAM U ZVANIČNU VERZIJU

Boris Tadić u razgovoru za Njuzvik kaže da na Simeunovićev čin odbijanja da potpiše naloge za hapšenje oduvek gleda kao na „gest ogromne građanske hrabrosti“.
- Nije bilo neophodno da ja, kao predsednik države, insistiram na pokretanju istrage jer je istraga već bila zvanično pokrenuta. Rezultat te istrage je da se nije radilo o ubistvu, a to što i danas imam sumnje u vezi s tim rezultatom ne znači da sam kao predsednik mogao da se mešam u rad nadležnih institucija - rekao je Tadić.