U nekim akcijama koje je organizovala tajna policija kriminalci nisu bili svesni svoje uloge

Neposredan dokaz o interesovanju DB za kriminalce Radoslav Lukić Lule, svojevremeno načelnik Centra državne bezbednosti Beograd, dobio je još 1972, uoči odlaska predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u posetu nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.

Prosleđena mu je depeša sa zahtevom da hitno proveri izvesnog Ljubu Zemunca. Pošto u to vreme DB nije imao svoju evidenciju, Lukić je informacije potražio u beogradskoj policiji. Tek pošto se setio da je kao odredište pomenut Frankfurt, nedoumica je, uz pomoć žene koja je vodila evidenciju, rešena - to je onda Ljubomir Magaš.

Titovo putovanje

„Ljuba Zemunac posle toga jeste bio angažovan, ali ne znam tačno na koji način. Najverovatnije je pre Titovog dolaska u Nemačku trebalo da u tamošnjem podzemlju proveri da li neko nešto sprema. Zauzvrat su naši mogli da garantuju da mu neće praviti probleme u traženju ‚političkog‘ azila u Nemačkoj, jer je to bio jedini način da tamo legalno ostane. U to doba su se kriminalci angažovali isključivo po odluci države, prvo u užem krugu, pa se to prenosilo dole, državnoj bezbednosti. Za svakog od njih angažovana su trojica operativaca. Međusobno to nisu znali, svako je imao svoj segment rada, a isključivo je šef imao potpuni uvid u kompletne informacije i znao pravi razlog provere“, ispričao je Lukić.

Kako je država koristila, bolje reći zloupotrebljavala kriminalce, objasnio mi je inspektor beogradske policije koga je poznanik iz DB zamolio da mu za akciju u inostranstvu predloži dvojicu sposobnih razbojnika.

„Pozvali su ih u DB i objasnili im da bi iz sefa u kući koji se nalazi u određenoj sobi iza slike na zidu trebalo uzeti poverljiva dokumenta i doneti ih ovde. U sefu su se još nalazili novac i nakit, ali to DB nije zanimalo, pa je taj plen trebalo da bude nadoknada njima dvojici za urađeni posao. Rekli su im da vlasnici kuće, bračni par, određenog dana neće biti u kući, da neće biti ni čuvara, već samo dva psa u dvorištu, koje će morati da ubiju. Kriminalci su upali u dvorište, ubili pse, ali u kući su naišli na čuvara i bez razmišljanja ga likvidirali. Međutim, i pored preciznog plana kuće koji su dobili u Beogradu i kompletne premetačine koju su izvršili, sef nisu uspeli da pronađu. Po povratku su ih u DB optužili da su upropastili dugo planiranu akciju, ali njihov katastrofalni neuspeh prošao je bez težih sankcija pošto su ‚pokazali dobru volju da pomognu državi‘. Ubicama čuvara ni na kraj pameti nije bilo da se DB poigrao s njima, niti su bili u mogućnosti da saznaju šta se zaista desilo. Dobijeni zadatak su, zapravo, u potpunosti obavili, iako toga nisu bili svesni. Nikakav bračni par nije bio vlasnik kuće niti je u njoj postojao sef, a kamoli važna dokumenta“.

Skriveni tragovi

Navodni čuvar koga su likvidirali bio je pravi vlasnik kuće, emigrant koji je organizovao neprijateljske akcije uperene ka Jugoslaviji i jedina meta celog plana. Akcija DB je izvedena a da niko nije mogao da nasluti da ovdašnja tajna policija stoji iza ubistva, jer su sve činjenice s mesta zločina ukazivale na klasično razbojništvo. Čak i da su kriminalci nešto zabrljali, da ih je strana policija otkrila tokom razbojništva ili nakon njega, ko bi im poverovao da su u pljačku krenuli u dogovoru sa jugoslovenskim DB, a imali su dosijee pune razbojništava!