VIDIMO SE U ČITULJI: Banalne teorije zavere o ubistvu premijera Đinđića

Od početka istrage ubistva Zorana Ðinđića 12. marta 2003, za većinu njegovih saradnika, kao i značajan deo javnosti, bila je odbojna i pomisao na mogućnost da su Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević imali smelosti za tako sulud čin bez političke zaleđine.

Do eventualne političke pozadine, kako se uobičajeno naziva, nije se došlo.

Okolnosti ubistva premijera detaljno su objašnjene u brojnim tekstovima, a u sudskom procesu sve je potkrepljeno dokazima, izjavama svedoka-saradnika, te priznanjima neposrednog izvršioca ubistva i uhapšenih pripadnika klana. Ipak, teorija zavere nije manjkalo.

Ispiranje mozga

Istražujući način na koji su Legija i Spasojević pridobili zamenika komandanta JSO Zvezdana Jovanovića za učešće u ubistvu, policija je ustanovila da su mu stalno pokazivali spiskove za Tribunal u Hagu na kojima je, navodno, bilo i njegovo ime. Jovanović je to obrazložio na sledeći način:

„Legija je ispričao da ćemo u Hag ići svi - on, ja, Raja Božović, Prica i 15 drugih oficira i da zbog toga moramo da ubijemo Ðinđića. Pogodilo me je kada je rekao da JSO treba da se rasformira... Pristao sam zbog Haga, nije me interesovao novac. Neću da me razvlače evropske vucibatine...“

Objavljivanje poternice za ubicama takođe je bila tema spekulacija, od pitanja kako je sastavljena u samo jednom danu. Poternica je, zapravo, postojala još od maja 2002, kada su članovi „zemunskog klana“ uhapšeni u Parizu. Jedino novo ime na vrhu liste bilo je Legijino.

Najviše spekulacija nastalo je nakon pokušaja hapšenja i ubistva Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u Meljaku kraj Beograda. Ali događaj u Meljaku je, osim za teoretičare zavere, bio sve drugo samo ne zaverenička ujdurma. Informaciju o vikendici u kojoj su se krili Spasojević, Luković i Dejan Milenković Bagzi policija je dobila od Lukovićevog rođaka, kojeg je privela na „Lastinoj“ autobuskoj stanici. Nakon više žestokih pića i višesatnog uveravanja policije da je njegov rođak „upao u loše društvo“, Lukovićev rođak je pristao da locira mesto gde su se krili.

Specijalna antiteroristička jedinica je frontalno krenula ka kući, ali ka pogrešnoj vikendici do one u kojoj su se krili članovi klana. Kada je sve „eksplodiralo“, kriminalci su izbacili torbe i iskočili kroz prozor. Prema voćnjaku su potrčali u dva pravca - Spasojević i Luković na jednu, Bagzi na drugu stranu.

„To će ostati misterija“, kaže jedan od policajaca, misleći na okolnost kako je Bagzi utekao. Vrlo brzo su odlučili da u medije plasiraju priču koja im ide u prilog - da je Bagzi „namestio“ Spasojevića i Lukovića i da je zato pušten da pobegne. Postigli su cilj - da Bagzija uz policiju juri i ostatak bande...

Najgori ološ

Na policijskom snimku pokušaja hapšenja vođa „zemunaca“ čuju se uzvici „Stoj, pucaću“.

„Kome to viču“, objašnjava jedan od policajaca. „Zlotvorima, ubicama koje su pola Srbije zavile u crno, koje beže u mrklom mraku! Niko ne zna kakvo oružje imaju, spremni su na sve. Ne smeju da pobegnu ni po koju cenu! Onda se čuju rafali. Moguće je da je neko od policajaca još jednom pucao. U mraku ne znaš da li je kriminalac u ropcu ili hoće da te ubije. Naravno da će pucati ponovo. Uostalom, to je SAJ, momci koje šalju kad god je potrebno da uhvate najgori ološ.“