IDE KOD KRSTIĆA: Sretena Lukića danas sprovode u zatvor u Poljskoj

Zatvor u Poljskoj već služi i srpski general iz BiH Radislav Krstić, a po dolasku u Poljsku njih dvojica će biti jedini stranci u tom zatvoru

Lukić je optužen i osuđen za ratne zločine po takozvanoj komandnoj odgovornosti za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom sukoba 1998/99. godine.

Još od novembra prošle godine nagađalo se da će biti prebačen u zatvor u Poljskoj gde kaznu služi i srpski general iz BiH Radislav Krstić. Prema nezvaničnim informacijama, njih dvojica će biti jedini stranci u tom zatvoru.

Kako saznajemo, Krstić je zadovoljan uslovima u zatvoru u kojem služi kaznu.

Zbog proceduralnih razloga Sreten Lukić narednih nekoliko nedelja neće biti u mogućnosti da komunicira sa članovima porodice, niti da prima posete.

Sreten Lukić kidnapovan je početkom aprila 2005. iz bolničke postelje u Kliničkom centru Srbije. Pet dana posle ugrađivanja stentova. Počinilac je poznat - država Srbija. Zapravo, da preciznosti radi prevedemo na pravno-policijsku terminologiju: izvršilac je nepoznat, a naručilac dobro znan - Vlada Srbije. Jedinstven slučaj. U svim ostalim bilo je obrnuto.

Lukićeva supruga Gordana dobro pamti jutro kada je krenula da ćerku odveze u školu, telefonski poziv svog prijatelja i kratku rečenice: “Sretenu nije dobro”. Veza se posle te rečenice u više navrata prekidala. Isti problem imala je i tokom pokušaja telefonskih razgovora sa advokatima i nekolicinom prijatelja.

Telefon njenog supruga je zvonio, ali na poziv nije odgovarao. Uputila se u bolnicu i u Kliničkom centru Srbije odmah uočila neubičajeno puno “radnika”. Ispred ulaza gde je strogo zabranjeno zaustavljanje automobila videla je parkirano vozilo Vlade Srbije. Znala je kome pripada, i sama je dugo radila u BIA, pred penziju, na sreću kako kaže, prešla je u MUP.

Po ulasku u zgradu na stepenicama se mimoišla sa Aleksandrom Nikitovićem, savetnikom tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, koji je razgovarao sa jednim od lekara. Nikitović je pričao o nečijoj krivici za nastali problem... Nisu je prepoznali, zapravo verovatno nisu ni znali kako izgleda Lukićeva supruga:

“Sretenov krevet bio je namešten. Upitala sam starijeg čoveka koji se nalazio u sobi s njim gde je moj suprug. Odgovorio mi je da su ga, koliko zna, odveli na neke preglede. Glavna sestra razgovarala je preko telefona, nisam imala strpljenja da čekam da završi”.

Gordana je krenula u potragu za nekim od lekara. Ćerka je pozvala da se vrati jer je medicinska sestra završila razgovor. Kada se predstavila bez reči i objašnjena povela je u kancelariju tadašnjeg direktora odeljenja na kojem je Sreten ležao. Unutra se već nalazio Lukićev advokat.

Direktor je Gordanu s vrata dočeko pričom o tome kako je njen suprug dobar čovek i pacijent, da je on lično u nekoliko navrata odbio da po zahtevu “nekih ljudi” potpiše otpusnu listu kojom bi garantovao da je Lukić potpuno zdrav i spreman da napusti bolnicu. Sve joj je još ranije bilo jasno, ali na odgovor u kojem su se stalno pojavljivali “neki ljudi” nije pristajala. Kao ni da prihvati otpusnu listu iz bolnice za svog supruga koja joj je ponuđena.

Iz bolnice se, u pratnji advokata, verovatno zbunjenog njenim zahtevom, uputila pravo u policijsku stanicu: “Predstavila sam se i prijavila otmicu supruga, iz bolnice, usred dana, pred desetinama svedoka. Rekla sam i da je mom suprugu, tada formalno i dalje načelniku Resora javne bezbednosti, nekoliko dana pre toga ukinuto obezbeđenje koje je imao po zakonu. Bili su potpuno zbunjeni. Nikada nisam dobila nikakav odgovor na prijavu otmice”.

Znatno kasnije, kada je imala priliku da ga posećuje u haškom pritvoru, Gordana je od Sretena saznala sve okolnosti. Po njega su došli “neki ljudi” i ponudili mu da obuče odelo koje su mu doneli. Odbio je. Odveli su do kola Hitne pomoći koja su čekala ispred zgrade i u njima, onako u bade mantilu i u papučama, odvezli na aerodrom. Potom let do Amsterdama.

Tada je Lukića već slomila sramota od svog izgleda. Protest je postao besmislen. Uoči nastavka puta u Hag prihvatio je da obuče odelo. Kupila mu ga je Vlada Srbije. O svom trošku.

Celu priču o Sretenu Lukiću možete pročitati u najnovijem broju Newsweek-a.