BEOGRAD - Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio je državi Srbiji da isplatiti odštetu od 6.000 evra Nenadu Grujoviću, poznatom kao "Crni Gruja", jer je u pritvoru proveo devet i po godina, a još mu nije pravosnažno okončano suđenje povodom optužbi za ubistvo radnika pošte u martu 2006. godine.

Sud u Strazburu je naime naložio Srbiji da u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude isplati Grujoviću, na ime nematerijalne štete 4.500 evra i još 1.500 evra za troškove postupka, rekla je njevog branilac Zora Dobričanin Nikodinović.

U svojoj odluci iz jula meseca, sud je konstatovao da je u Grujovićevom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na slobodu koji su zagarantovani Konvencijom o ljudskim pravima i podsetio da se od domaćih vlasti zahteva da organizuju suđenje efikasno, i da obezbede da se sve garancije iz Konvencije u potpunosti poštuju u postupku.

Grujoviću je nakon odluke Evropskog suda, pre dva i po meseca Viši sud ukinuo pritvor i odredio mu kućni pritvor sa elektronskim nadzorom.

Međutim, on je zadržan u zatvoru radi izdržavanja stare kazne od pet meseci zatvora za falsifikat.

Njegov branilac tvrdi da je takvo postupanje neustavno, i da je zbog toga podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu.
Grujović je u pritvoru od 2006. godine kada je uhapšen u Austriji po srpskoj poternici, a godinu dana kasnije izručen Srbiji.

Prošle godine je nakon osam godina suđenja prvostepenom presudom osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva radnika obezbeđenja pošte Veska Babovića (29), u Ulici Jurija Gagarina u martu 2006.

Tu presudu je međutim u decembru 2014. godine ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi.
Suđenje Grujoviću pred Višim sudom u Beogradu nastavlja se u ponedeljak.

Inače pored Grujovića, za ubistvo radnika pošte terete se Vladimir Stanić i Vladimir Andrić.

Prvo suđenje, koje je okončano, sada već ukinutom presudom, potrajalo je osam godina, zbog čak četiri promene predsednika sudskog veća, izazvanih reformama pravosuđa, pa je suđenje pet puta kretalo ispočetka.

Upravo zbog čestih predstavki koje su se pojavljivale pred Evropskim sudom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Skupština Srbije je na predlog Vlade 15. maja ove godine usvojila Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tim Zakonom se u celini uređuje zaštita tog prava i predviđaju delotvorna pravna sredstva koja bi omogućila zaštitu ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.

Zaštita se sastoji od kumulacije dve vrste pravnih sredstava kojima se teži ubrzanju postupka to su s jedne strane prigovor i žalba, kao i zahtev za pravično zadovoljenje.