HAG - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik danas je počeo davanje iskaza kao svedok odbrane na suđenju generalu Ratku Mladiću pred Haškim sudom.

Predsednik Srpske je uoči odlaska u Hag najavio da će pred Tribunalom svedočiti o razvoju političke situacije u vezi s raspadom bivše Јugoslavije.

UŽIVO SVEDOČENJE DODIKA MOŽETE PRATITI OVDE

12.00 - Alija Izetbegović je rekao da je spreman da žrtvuje mir za nezavisnu BiH i time direktno uveo narod u rat, odnosno rat je mogao da počne jer ga je on i prizivao", ocenio je Dodik i dodao da je Alija Izetbegović stavio veoma sumnjiv potpis na Dejtonski sporazum, jer ga je potpisao kao predsednik BiH, koja uopšte nije postojala, niti je on bio predsednik BiH.

11.05 - Dodik je posvedočio da veruje da Alija Izetbegović nije pre rata lično srušio princip konstitutivnosti naroda, rata ne bi ni bilo. Nakon Dejtona Izetbegović je tražio od Ustavnog suda BiH da se proglasi konstitutivnost naroda na celom prostoru BiH s ciljem da Bošnjaci kao najbrojniji narod imaju dominaciju. Da je to bio cilj pokazuje i današnja majorizacija Hrvata u Federaciji, i pokušaji da se majoriziraju i Srbi, rekao je Dodik.

Predsednik Srpske je istakao da je Izetbegović zloupotrebljavao parlament BiH, te da je kao predsedavajući Predsedništva BiH izašao za govornicu i rekao da on predlaže da parlament prizna Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne zemlje.

"Pitao sam na osnovu čega on iznosi taj stav, da li je to stav Predsjedništva BiH ili njegove partije i njega lično. On je rekao da to nije usaglašen stav Predsedništva, nego da je to stav njegove partije i njega lično", obrazložio je Dodik.

O stradanju Srba u Jasenovcu

"Narod je već bio homogenizovan oko svojih političkih partija i u pravilu su pratili svoja rukovodstva. Kada tu dodate već oružani sukob u Hrvatskoj, gde su Srbi i Hrvati bili glavni akteri, lako je pretpostaviti odnos Srba i Hrvata u BiH", istakao je Dodik.

On je dodao da se najveći broj prostora koji su naseljavali Srbi u BiH direktno naslanjao na Hrvatsku, tako da je ogroman broj srpskog stanovništva iz severnog dela Bosne bio mentalno u tom sukobu, solidarišući se sa Srbima u Hrvatskoj, na bazi negativne percepcije iz Drugog svetskog rata, kada je fašistički režim Nezavisne Države Hrvatske na reci Savi organizovao dva velika logora za Srbe, Jevreje, Rome.

"Prema podacima, u Jasenovcu je ubijeno 700.000 ljudi, od čega 500.000 Srba. To je kod Srba na tim prostorima bila snažna karakteristika u njihovom mentalitetu i strah da se to ponovo ne desi. I u toj psihozi odvijao se društveni i javni život", napomenuo je Dodik.

On je naveo da je tada upozorio Izetbegovića da je zloupotrebio govornicu i da nije mogao da iznosi te stavove ako nije bilo usaglašenog stava Predsedništa."Ali te zloupotrebe su se stalno dešavale, pa nije ni čudo što je Alija Izetbegović zloupotrebio govornicu parlamenta BiH da promoviše svoje lične ideje", naveo je Dodik.

Prema njegovim rečima, SDS je bila za ostanak Jugoslavije i BiH u Jugoslaviji, a kada je bilo vidljivo da je to gotovo nemoguće, onda su tražili poštovanje Ustava u vezi sa statusnim pitanjima u samoj BiH. Tadašnji Ustav BiH, rekao je Dodik, predviđao je dvotrećinsku većinu za bilo kakvu statusnu promenu u okviru BiH.

"Prema Ustavu SFRJ suverenitet je pripadao narodu, a republike su bile teritorijalne organizacije naroda. BiH je imala u svom sastavu tri vodeća naroda Srbe, muslimane i Hrvate, i u tom pogledu SDS je tražila da se ispoštuju procedure predviđene Ustavom", naveo je Dodik.

10.00 Predsednik RS Milorad Dodik danas svedoči pred Haškim sudom kao svedok odbrane na suđenju generalu Ratku Mladiću o političkoj situaciji koja je prethodila raspadu SFRJ.

Dodik je uoči svedočenja podsetio da je "BiH otišla na referendum 1. marta. muslimani, a tada i Hrvati, doneli su unilateralnu odluku da se izdvoje, a to nije bilo dovoljno jer je tadašnji ustav republike BiH tražio dvotrećinsku većinu za bilo kakvu statusnu promenu" i dodao da će se njegovo svedočenje odnositi isključivo na političke okolnosti u vezi sa početkom rata.

Etničko čišćenje nije bilo politika vođstva RS

Svedočeći u odbranu Ratka Mladića, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik negirao je danas pred Haškim tribunalom,da je etničko čišćenje Muslimana i Hrvata tokom rata u BiH bilo politika vođstva RS.

"Danas mogu reći da sam potpuno uveren da politika tog vremena nije bila politka etničkog čišćenja", rekao je Dodik, koji je tokom rata bio poslanik u Skupštini RS, ali nije bio član vladajuće Srpske demokratske stranke (SDS). General Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, optužen je, pored ostalog, za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida, 1992-95.

Na pitanje Mladićevog branioca Branka Lukića da li je ikada čuo da postoji plan za "isterivanje" Muslimana i Hrvata iz RS, Dodik je odgovorio: "Ne, to nije bio ni usmeni cilj". Naprotiv, po Dodiku, "bilo je pokušaja da se u Skupštinu RS uključe Bošnjaci i Hrvati", u kojima je i on učestvovao. Svedok je dodao i da je za termin "etničko čišćenje" čuo "tek kasnije, u medijima" i to u vidu "neke ocene iz sveta".

Upitan o razdvajanju Srba od Muslimana i Hrvata, kao o prvom strateškom ratnom cilju koji je Skupština RS proklamovala u maju 1992, Dodik je rekao: "To se tada već desilo - Hrvati i Muslimani su se politički i institucionalno odvojili... Nikada nije rečeno, ne postoji ni u jednom dokumentu, da srpski narod ne želi dogovor i konsenzus sa druga dva naroda... Nije bila intencija podela na osnovu etničkog čišćenja i ubistava".

Iako, kako je kazao, ne negira da je "kasnije" bilo i takvih pojava, Dodik je posvedočio da "nijedna politička odluka nije bila usmerena na fizičko razdvajanje". "Do sada smo živeli zajedno, od sada ćemo jedni pored drugih", formulisao je Dodik tu politiku. Rat u BiH bio je, prema Dodiku, izazvan neustavnom secesijom od Jugoslavije muslimanske i hrvatske većine, uprkos protivljenju srpske manjine koje je, po Ustavu BiH, imalo snagu veta. Odluke Srba o konstituisanju RS, koje su usledile, Dodik je nazvao "legitimnim", zato što je "po Ustavu SFRJ, suverenitet pripadao narodima" koji su mogli da odlučuju o svojoj sudbini.

Lidera Stranke demokratske akcije i predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića, Dodik je nazvao "osudjenim verskim radikalom", tvrdeći da su "ekstremni religiozni stavovi", koje je Izetbegović izložio u svojoj Islamskoj deklaraciji, doprineli izbijanju rata. Na primedbu tužioca Alana Tigera (Tieger), tokom unakrsnog ispitivanja, da su bosanski Muslimani "veoma evropeizovan narod", a "ne verski fanatici", Dodik je uzvratio: "Možda vi tako vidite, ali otkud to da su stali iza Izetbegovića i njegove politike... Ne kažem da su svi Muslimani radikalni, ali Izetbegovićevu politiku podržali su skoro svi... Znali su za njegove ekstremne religiozne stavove". Zastupnik optužbe nastaviće sutra da unakrsno ispituje Dodika. Generala Mladića optužnica tereti i za genocid u Srebrenici, terorisanje civila u Sarajevu i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.

(Beta/RTRS)