Pripadnik Državne bezbednosti Nebojša Soković rekao je u Specijalnom sudu na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije da je bio šef smene koja je tajno pratila Ćuruviju na dan kada je ubijen 11. aprila 1999. godine.
"Za trinaest godina koliko sam već bio u službi DB nikad nisam čuo za događaj takve vrste, osećaj je bio užasan", rekao Soković pres sudom.

Soković je rekao da je smenu preuzeo sat vremena pre nego što je Ćuruvija ubijen, ali da nije primetio ništa neobično što bi ukazivalo da će se tako nešto desiti ili "što bi, ne daj Bože, moglo da poveže pratnju i ubistvo".
Na pitanje zamenika tužioca Milenka Mandića, Soković je rekao da je pratnja bila rutinska, ali da su njeni pripadnici imali obavezu da javljaju o svim promenama u kretanju Ćurvije.

Kako kaže, za njega to nije bilo neuobičajeno, jer je bilo slučajeva da se traži učestalo javljanje, ali je naveo da o tome i obustavi pratnje šef Odeljenja za pratnju Zoran Pavić nije mogao sam da odluči, već je to neko od njega morao da traži.
Tužilaštvo tereti načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića da je, kršeći predviđenu proceduru, naredio praćenje Ćuruvije i davao podatke o njegovom kretanju neposrednim izvršiocima, za šta su optuženi Ratko Romić i Miroslav Kurak, kao i da je obustavio pratnju pred samo ubistvo kako oni ne bi bili viđeni.

Soković je precizio da je Ćuruvija praćen 24 sata dnevno, u tri smene, nekoliko dana, kao i da je cilj pratnje bio da se identifikuju njegovi eventualni kontakti, navodeći da se tog dana sreo sa jednim muškarcem u centru grada prilikom šetnje sa Brankom Prpom.
Kada je Ćuruvija krenuo iz centra grada u pravcu obližnje ulice gde je živeo, opisao je Soković, načelnik Odeljenja je javio da se pratnja prekine i da se krene u identifikaciju kontakta, a uskoro i da se prekine rad uopšte i da je smena za taj dan slobodna.

Navodeći da se sve dešavalo brzo, Soković je ispričao da je krenuo kući, ali ga je Pavić pozvao i rekao mu da ode do "stana onog našeg i vidi šta se desilo", ali da nije bilo nikave naznake u tom javljanju da je Ćuruvija ubijen.
Soković je ispričao da je stigao do Ćuruvijinog stana, gde je u pasažu video leš pokriven belim čaršavom i od policije saznao da je Ćuruvija ubijen što je izazvalo „strašan osećaj kod njega“ tako da se i ne seća šta je još pričao sa policajcima.

"Gledao sam da odem što pre odatle, bojao sam se da neko od brojnih okupljenih ne uperi prst u mene i da kaže kako me je viđao u blizini", rekao je Soković.
Tužilaštvo tvrdi da je Ćuruvija ubijen iz niskih pobuda po nalogu N.N. lica iz najviših stuktura vlasti, dok je kao motiv označeno njegovo javno kritikovanje tadašnjih vlasti.