Ispovest
OTAC ALEKSANDRA ROGANOVIĆA: Ubica mog sina došao je da mi izjavi saučešće!
Kad je Jovan Perišić ušao u moju kuću, kandilo se dva puta ugasilo, ali nisam ni slutio da ga je ubio baš on, jedan od najboljih drugova, priča otac Radovan
Mog sina su ubile kukavice na pragu naše kuće. S Aleksandrom su ubili i sve nas. A što je još gore, Jovan Perišić, kukavica koja je još u bekstvu, istog dana došao je u moju kuću zajedno s ocem kako bi nam izjavili saučešće - počinje ispovest Radovan Roganović, otac Aleksandra Roganovića (21), koji je ubijen u sačekuši u septembru prošle godine.
Radovan kaže da se Jovan Perišić (20) više družio s Aleksandrom nego Milivoje Vučković, drugi osumnjičeni za ubistvo koji je uhapšen pre dva dana. Tek sada, kad vraćaju film, prisećaju se njegovog dolaska u njihovu kuću i na sahranu.
Navijao za Partizan
- Kako je Jovan ušao u dnevni boravak, u kojem je gorela sveća i kandilo pored Aleksandrove slike, kandilo se ugasilo. Mi smo ga upalili ponovo, a ono se opet ugasilo. Svi smo se čudili šta se to dešava, ali ni na kraj pameti nam nije bilo da je zbog ubice koji nam je ušao u kuću. Sedeo je s ocem i gledao u Aleksandrovu sliku. Kako su mi rekli rođaci, imali su osećaj kao da gleda krvnika, a ne svog nastradalog druga. A kad ga je neko od naših rođaka pitao: „Kakav je drug bio?“, hladnokrvno je odgovorio: „Znam samo da je bio mnogo živahan“ - priča Radovan i dodaje:
- Interesantno je bilo i da je njega i oca taksista čekao ispred kuće. Posedeli su petnaestak minuta i otišli. Da li je Perišin tata znao, veoma me zanima. Na sahranu je došao Perišić, a ovaj drugi nije. Bilo nam je normalno da dođe jer je toliko puta bio kod nas.
Bolnim glasom, zastajući, Radovan kaže da se Aleksandar sigurno nije bavio drogom, kako se spekulisalo u javnosti, jer da jeste, ne bi imao stare patike i običnu garderobu.
- Čak to veče nije imao ni 200 dinara kod sebe da dođe taksijem, već je došao peške - priča očajni otac.
Porodicu pogađaju priče da je njihov sin bio vođa navijača Crvene zvezde. Kako ističu, on je bio samo navijač Partizana i ništa više od toga.
Sestra nije čula telefon
- Sestri, koja pohađa sedmi razred, te večeri poslao je SMS da je pita da li ima kod sebe 200-300 dinara da dođe taksijem. Nažalost, ona je zaspala i nije čula poruku, a on nije hteo da je budi jer je obožavao svoju sestru. Ne znam zašto je moj sin ubijen. Navodno su se posvađali zbog nekog sitnog duga - nemoćno lomeći prste nastavlja Roganović, dodajući da se čak bio i prijavio da ide u vojsku, ali ga nikada nisu pozvali.
Aleksandar je, po rečima oca, jednom prilikom bio ranjen u nogu.
- Proveo je četiri meseca u istražnom zatvoru. Osuđen je i trebalo je da dobije nanogicu, koju bi nosio osam meseci. Govorio je da jedva čeka da je dobije kako ne bi izlazio iz kuće, ali sudbina - nije je dočekao. Neposredno pre toga je ubijen - priča otac i dodaje da je od tuge za Aleksandrom mladićeva baka, a njegova majka, nedelju dana kasnije preminula.
(S. S.)
Radovan kaže da se Jovan Perišić (20) više družio s Aleksandrom nego Milivoje Vučković, drugi osumnjičeni za ubistvo koji je uhapšen pre dva dana. Tek sada, kad vraćaju film, prisećaju se njegovog dolaska u njihovu kuću i na sahranu.
Navijao za Partizan
- Kako je Jovan ušao u dnevni boravak, u kojem je gorela sveća i kandilo pored Aleksandrove slike, kandilo se ugasilo. Mi smo ga upalili ponovo, a ono se opet ugasilo. Svi smo se čudili šta se to dešava, ali ni na kraj pameti nam nije bilo da je zbog ubice koji nam je ušao u kuću. Sedeo je s ocem i gledao u Aleksandrovu sliku. Kako su mi rekli rođaci, imali su osećaj kao da gleda krvnika, a ne svog nastradalog druga. A kad ga je neko od naših rođaka pitao: „Kakav je drug bio?“, hladnokrvno je odgovorio: „Znam samo da je bio mnogo živahan“ - priča Radovan i dodaje:
- Interesantno je bilo i da je njega i oca taksista čekao ispred kuće. Posedeli su petnaestak minuta i otišli. Da li je Perišin tata znao, veoma me zanima. Na sahranu je došao Perišić, a ovaj drugi nije. Bilo nam je normalno da dođe jer je toliko puta bio kod nas.
Bolnim glasom, zastajući, Radovan kaže da se Aleksandar sigurno nije bavio drogom, kako se spekulisalo u javnosti, jer da jeste, ne bi imao stare patike i običnu garderobu.
- Čak to veče nije imao ni 200 dinara kod sebe da dođe taksijem, već je došao peške - priča očajni otac.
Porodicu pogađaju priče da je njihov sin bio vođa navijača Crvene zvezde. Kako ističu, on je bio samo navijač Partizana i ništa više od toga.
Sestra nije čula telefon
- Sestri, koja pohađa sedmi razred, te večeri poslao je SMS da je pita da li ima kod sebe 200-300 dinara da dođe taksijem. Nažalost, ona je zaspala i nije čula poruku, a on nije hteo da je budi jer je obožavao svoju sestru. Ne znam zašto je moj sin ubijen. Navodno su se posvađali zbog nekog sitnog duga - nemoćno lomeći prste nastavlja Roganović, dodajući da se čak bio i prijavio da ide u vojsku, ali ga nikada nisu pozvali.
Aleksandar je, po rečima oca, jednom prilikom bio ranjen u nogu.
- Proveo je četiri meseca u istražnom zatvoru. Osuđen je i trebalo je da dobije nanogicu, koju bi nosio osam meseci. Govorio je da jedva čeka da je dobije kako ne bi izlazio iz kuće, ali sudbina - nije je dočekao. Neposredno pre toga je ubijen - priča otac i dodaje da je od tuge za Aleksandrom mladićeva baka, a njegova majka, nedelju dana kasnije preminula.
(S. S.)
Ubica divljao
DA JE UHAPŠEN, NE BI GA UBIO!
Kako saznajemo od izvora bliskog istrazi, Milivoje Vučković (20), osumnjičen za ubistvo Roganovića, dvadesetak dana pre Roganovićevog ubistva pucao je ispred jedne kladionice na Novom naselju. Pre toga pokušao je da stavi u promet falsifikovanu novčanicu od 500 evra.
- To je otkriveno, pa je izašao napolje i ispalio nekoliko hitaca u vazduh. Zbog toga mu je napisana krivična prijava za izazivanje opšte opasnosti i falsifikovanje novca, ali tada nije uhapšen - kaže naš izvor.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore