HAG - Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske (RS), kome će u četvrtak, 24. marta, biti izrečena presuda na suđenju za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, u ekskluzivnom intervjuu za Balkanske istraživačke mreže (BIRN) kazao je da ne postoji razuman sud koji bi ga osudio.

- Po mom mišljenju, za Muslimane je bilo puno bolje da su ostali u Jugoslaviji, gde bi jednog dana čak postali i većina, ali Hrvati to nisu hteli ni u kom slučaju. Gospodin Izetbegović je želeo poseban politički i verski aranžman za muslimansku zajednicu, koji se nije mogao primeniti na Srbe i Hrvate, a ja se tome nisam protivio ni u kom pogledu. Da je umesto Dejtonskog sproveden Lisabonski sporazum, svi bismo bili puno srećniji, rekao je Karadžić za BRIN.

On je dodao da je pred sudskim većem iznesneo mnogo čiste propagande i da se mnogi optuženi nisu mogli braniti zbog brojnih okolnosti nedovoljno vremena i sredstava.


- Da su incidenti na Markalama suđeni pred ovim UN sudom na osnovu UN dokumenata, nijedan Srbin ne bi bio osuđen za incidente na Markalama.Što se Srebrenice tiče, ono što se desilo u stvarnosti je dovoljno loše, pa nam nikakvo uveličavanje ne pomaže da dođemo do razumevanja i mira među nama. Nepotrebno ubistvo jednog jedinog čoveka je užasavajuće, a kamoli ubistvo sigurno najmanje nekoliko stotina ljudi, što je, naprimer, neupitni broj žrtava s povezima. Oni koji su to uradili pre svega su neprijatelji Srba, a zatim neprijatelji tih porodica, a onda i muslimanske zajednice.Isto važi i za 3.500 srpskih žrtava na istom području. Sad, mogli bismo upoređivati ko je bio okrutniji, ko je ubio više žena, dece i starijih, ko je prerezao više vratova, odrezao više ušiju i genitalija, ali to ne bi trebalo biti za medije, nego radi konsenzusa u pravednoj i kompetentnoj srpsko-muslimanskoj komisiji za istinu, kad za to dođe vreme, rekao je Karadžić u intervjuu za BRIN.


On je dodao i da ne poriče sve što se navodi, ali se protiviti obimu i pozadini onoga što se desilo.

Na pitanje BRIN -a kako ocenjuje svoje šanse u presudi, Karadžić je rekao:


- Moje šanse u presudi trebale bi biti iste kao šanse bilo kog državnog predsednika u modernom svetu – ni veće ni manje. Sudovi bi trebali biti svesni svih predsedničkih obaveza, mogućnosti i ograničenja, i biti posvećeni istini i pravdi. Jednostavno se iz svih dokaza može videti da predsednik u takvim okolnostima nije mogao uraditi ništa više, kao i da je moja stalna borba za očuvanje mira, sprečavanje rata i smanjenje patnji svih ljudi bez obzira na veru, predstavljala uzoran trud vrijedan poštovanja prije nego progon.


Karadžić o generalu Ratku Mladiću, koji je odbio da svedoči u njegovu korist, kaže da na njega ima mnogo primedbi, kao i na druge oficire starog kova, ali da se nijedan od njih se nije mogao okriviti za zločine.


- Ne verujem da će moja presuda imati bilo kakav uticaj na Mladićev slučaj. Moja je obaveza bila da pozovem svakoga ko je nešto znao da svedoči, a njihovo je pravo bilo da svedoče ili ne.

On se i osvrnuo na tačku optužnice gde se spominje genocid iz 1992. godine.

- Nije bilo nikakvog genocida 1992., samo haos koji smo svi pre toga videli u Hrvatskoj i predvideli da će se desiti u Bosni ako uđemo u građanski rat.O tome je javno raspravljano u Skupštini BiH, gde sam molio sve zastupnike i partnere u vladi da ne nastave s nametanjem jednostranih mera koje su bile potpuno neprihvatljive za jedan od tri naroda. A ja sam optužen kao da sam pretio ili ubeđivao partnere da nastave sa tom politikom.To jednostavno nije bilo pitanje rukovodstva, to je bilo pitanje naroda. Samo imajte na umu šta bi Muslimani s pravom uradili da ih je neko naterao da postanu dio unitarne Srbije ili Hrvatske. S pravom bi se borili do poslednjeg čovjeka, kao što bi i Srbi, rekao je bivši lider bosanskih Srba.


Osvrćuči se na pitanje BRIN-a da bi moglo doći do ukidanja Republike Srpske, centralizovanja BiH ako bude osuđen Karadžić je rekao da kakva god da bude njegova sudbina, to neće uticati na sudbinu RS i njenih građana.

On je dodao i da njegovo bekstvo ne biti otežavajuća okolnost i pozvao se na sporazum sa Holbrukom, koji je predviđao da se jedno vreme primiri i čeka da američka strana ispuni svoje obaveze.

U slučaju da presuda bude oslobađajuća Karadžić je rekao da se više neće vraćati u politiku koja mu je oduzela 25 godina života i da će dragoceno vreme provesti sa svojom porodicom i u pisanju knjiga.

Na pitanje BRIN kako vidite budućnost BiH s obzirom na jako veliki broj nerešenih predmeta ratnih zločina Karadžić je rekao

- Kad velike sile izgube interes za nestabilnost Balkana, one će nam pomoći da pronađemo rešenje za ratne zločine. Pakost je jedna stara igra u BiH i drugim balkanskim zemljama, i znači praviti nevolje drugima bez ikakve koristi za onog ko to radi. Ako smo prokockali naše šanse, nemojmo upropastiti šanse mladih ljudi. Mi jedni drugima nismo problem, ali bi naše ponašanje moglo da bude, zato ga ublažimo, rekao je na kraju svog intervjuua lider Srba u BiH Radovan Karadžić.

(BRIN)