(VIDEO) HAŠKA PRESUDA KARADŽIĆU: 40 godina zatvora za prvog predsednika Srpske

15.52 - Trenutna atmosfera ispred suda u Hagu.

15.40 - Veće je donelo presudu u iznosu od 40 godina zatvora. Izricanje presude trajalo je sat vremena i 40 minuta.

15.29 - Veće smatra da je optuženi znao da hiljade zarobljenika predstavljaju veliki procenat muslimanskog stanovništva u Srebnici, a uprkos tome se složio sa tim i nije sprečio eliminisanje, već naredio da se premeste i ubiju. Zaključak Veća je da je postojala namera o uništavanju bosanskih muslimana, ali napominje da može da zaključi da se optuženi složio sa zajedničkim ciljem i ne može biti odgovoran za ubistva i progone koji su se desili pre tog razgovora sa Deronićem.

15.17 - Povodom tačke optužnice o Srebrenici, Veće smatra da je postojala jasna namera da se ubije svaki vojno sposoban musliman iz Srebrenice i Veće zaključuje da je optuženi zajedno sa Mladićem napravio dugoročni plan i da je postojala namera da se trajno i namerno ukloni muslimansko stanovništvo.

15.01 - Povodom tačke optužnice o taocima i otmici, veće je prosudilo da je Karadžić kriv, jer smatraju da su namerno zatočeni da bi se izbegli NATO napadi, što ukazuje na krivičnu odgovornost optuženog.

14.57 - Veće je konstatovalo da je namera Sarajevsko-romanijskog korupsa bila da gađaju civile i korsite neselektivnu i preteranu vatru.

"Sarajevosko-romanijski korpus je granatirao Sarajevo sa namerom da teroriše civilno stanovništvo. Veće kostatuje da je u sred te kampanje ranjeno i ubijeno na hiljade civila. Svi civili koji su živeli u gradu pretpreli su silni strah, velike muke, nikada nisu znali kada će se naći na merti Sarajevsko-ramnijskog korpusa", saopštilo je Veće.

U nastavku čitanja presude Radovanu Karadžiću, po optužbama za zločine u Sarajevu, predsednik sudskog veća Haškog tribunala tribunala O Gon Kvon rekao je da veće smatra da je optuženi kriv za zločine u Sarajevu. "Optuženi je kriv za ubistva, napade na civile i teror", rekao je sudija.

14.48 - Civili u Sarajevu su ubijani dok su išli po vodu, pucano je po deci, navodi Veće.

14.43 - U zaključku vezano za opštine, optuženi snosi individualnu krivičnu odgovornost za progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno preseljenje, zaključilo je Veće.

14.33 - Premijer Aleksandar Vučić zakazaće za sutra vanrednu sednicu vlade, a jedina tema će biti presuda Radovanu Karadžiću.

14.17 - Haški sud nije našao da je bilo genocida u opštinama koje su u optužnici navedene pre optužbi za zločin genocida u Srebrenici.

12.30 - Uhapšena Florans Artman, nekadašnja portparolka Haškog suda, u vreme kada je glavna tužiteljka bila Karla del Ponte.

VIDEO DOŠLA DA ČUJE PRESUDU KARADŽIĆU Pogledajte kako je uhapšena Florens Artman ispred Tribunala

12.17 - Direktor policije RS: Nema informacija da su u Prijedoru porasle tenzije. Gojko Vasić kaže da nema informacija da su porasle tenzije na području Prijedora zbog izricanja presude, kao i da policiji nisu najavljena nikakva okupljanja građana. On je dodao da je MUP RS svakako pojačao mere bezbednosti na celoj teritoriji tog entiteta.

11.23 - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik dao je kratak intervju za list "Fajnenšl tajms" u kom je rekao da Haški tribunal nije pravna institucija već isključivo politička. On je dodao da odluke ovog tribunala nisu doprinele pomirenju, već podstiču na nove podele i destabilizaciju regiona.

11.23 - Današnji događaj u Haškom tribunalu nije donošenje presude Radovanu Karadžiću, nego njeno čitanje. Presuda je davno napisana, smatra Radovanov rođak Simeon Ćićo Karadžić (65) koji sa 90-godišnjom majkom živi u rodnom selu Karadžića - Petnjici - udaljenom oko tri kilometra od Šavnika na putu prema Žabljaku.

11.15 - Interesovanje za praćenje izricanja presude Radovanu Karadžiću je ogromno. Mediji su počeli da se okupljaju ispred zgrade Haškog tribulala.

10.00 - Plavšićeva: Ne verujem da bi se Radovan pokajao. Jesam se pokajala za ono što se ratnih godina dešavalo u Bosni i Hercegovini, ali nisam sigurna da bi se i Radovan Karadžić poneo isto, rekla je nekadašnja predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić.

Podsetimo, Karadžić (70), koji je bio i lider Srpske demokratske stranke, optužen je u dve tačke za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, tokom rata u BiH 1992-95. U preostalih devet tačaka, optužnica ga tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.

Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.Optužbe protiv Karadžića usredsređene su na progon Muslimana i Hrvata širom u BiH 1992-95, koji je u sedam opština imao razmere genocida; kampanju artiljerijskih i snajperskih napada u cilju terorisanja stanovništva Sarajeva tokom rata u BiH; uzimanje osoblja Unprofora za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.

Presudu Karadžiću izreći će raspravno veće kojim predsedava Ogon Kvon (O-gon Kwon) iz Južne Koreje. Članovi su sudije Hauard Morison (Howard Morisson) iz Velike Britanije i Melvil Berd (Melville Baird) iz Trinidada. U završnim rečima, u oktobru 2014, tužioci su zatražili da sudije Karadžića proglase krivim po svim tačkama optužnice i osude na doživotni zatvor.

Branio se sam, tražio slobodu

Karadžić, koji se branio sam, zatražio je da bude oslobođen, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu tokomK suđenja.S komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, Karadžić je u optužnici označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH koje su srpski lideri proglasili svojim.Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, s Karadžićem i Mladićem bili su, prema optužnici, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.

Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.Proces Karadžiću počeo je u Hagu oktobra 2009, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010.

Na kraju dokaznog postupka, u junu 2012, tužioci su tvrdili da su izneli "obilje dokaza" o Karadžićevoj krivici za genocid i progon nesrba.U Karadžićevu odbranu, iskaze je dalo 248 svedoka. Na poziv raspravnog veća, svedočio je jedan svedok. U spis je, tokom suđenja, uvedeno 11.000 dokaznih predmeta, a zapisnik ima 48.000 stranica.

Prvu optužnicu protiv Karadžića za genocid u Srebrenici, Tribunal je podigao krajem jula 1995. Karadžić je, međutim, ostao na slobodi do 21. jula 2008. kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.U Hag je izručen 30. jula te godine, a u prvom pojavljivanju pred sudijom Tribunala odbio je da se izjasni o krivici. Po pravilima suda, u spis je bilo uvedeno da se Karadžić izjasnio da nije kriv.