Ispovest dečaka, žrtve obračuna kriminalaca
SUDBINA: Metak me je pogodio dok sam bio beba, ali normalno živim
Aleksandar Ljubičić (15) bio je sedamnaestomesečna beba kad je u junu 2002. teško ranjen u pucnjavi u centru Pančeva. Tada je Vladimir Jorga ubio Gorana Grabina (25)
PANČEVO - Iako sam slep na jedno oko, iako ne mogu uvek da koristim levu ruku i nogu, normalno živim. Ne razmišljam o nesreći koja mi se dogodila, a želja mi je da postanem sportski novinar. Trenirao sam fudbal i košarku, ali sada sam napravio pauzu jer želim da se posvetim školi, uskoro će mi prijemni.
Ovako za Kurir počinje ispovest Aleksandar Ljubičić (15) iz Pančeva, koji je pre 22. juna 2002. teško povređen u pucnjavi koju je u centru Pančeva u Njegoševoj ulici izazvao Vladimir Jorga kad je usmrtio Gorana Grabina (25). Aleksandar je bio sedamnaestomesečna beba kad se dogodila nesreća. Njegova majka Ljiljana, otac Miroslav i brat Marko šetali su gradom kad je od rikošeta pogođen u slepoočnicu. Zbog povrede ne vidi na desno oko, a oslabljene su mu leva ruka i noga. Prema njegovim rečima, to ga nije sprečilo da normalno živi.
- Tada sam bio mali, ne sećam se ničega niti razmišljam o tome. O nesreći znam samo iz priče. Imam mnogo dobre drugare koji mi uvek pomažu i uvek sam imao njihovu podršku. Godinu dana trenirao sam košarku, a fudbal četiri godine i mnogo mi je dobro išlo. Sada spremam prijemni, želim da upišem ekonomsku školu, a nakon toga bih voleo da postanem novinar - rekao je Aleksandar.
Igram fudbal
On je u šali dodao da je s drugarima često igrao fudbal, ali da su ga zbog njegovih povreda stavljali na mesto golmana.
- Malo su se nekad ljutili kad primim gol, a i ja sam se nervirao. Ali nikada nisam doživeo neprijatnu situaciju zbog svojih povreda - priča ovaj skromni mladić.
Njegova majka ističe da im je ta nesreća promenila život za 360 stepeni.
- Najveće je blago imati zdravo dete. Aleksandar je velika dobrica, malo mu teško padaju vežbe koje mora da radi, ali stanje mu je bolje. Nikada neću zaboraviti to što se desilo. I dan-danas izbegavam tu ulicu i tamo idem samo kad moram. Srećni smo što je on danas pored nas jer nismo znali da li će ostati živ - priča za Kurir Aleksandrova majka Ljiljana i dodaje da su zbog nesreće dugo imali strah od gužve i da su i dan-danas prilično izolovani.
- Svake godine idemo u banju ili na more zbog njega, ranije nam je pomagala firma, a sada se snalazimo sami - kaže Ljiljana.
Uhapšen u Makedoniji
Vladimir Jorga uhapšen je tek deset godina kasnije jer je pobegao u Ohrid u Makedoniji, a 2012. izručen je Srbiji. Osuđen je na 15 godina zatvora.
- Bilo nam je teško što smo tako dugo čekali na pravdu. Nisam poznavala Vladimira, videla sam ga samo jednom na suđenju, htela sam baš da ga vidim. Bio je tužan, ali ja nisam osećala bes jer nam je sin davao snage. Niko nas nikada nije pozvao od Jorgine porodice - rekla je Aleksandrova majka.
Ona je na kraju rekla da je zadovoljna presudom jer je verovala da Jorga nikada neće ni biti uhvaćen.
Ovako za Kurir počinje ispovest Aleksandar Ljubičić (15) iz Pančeva, koji je pre 22. juna 2002. teško povređen u pucnjavi koju je u centru Pančeva u Njegoševoj ulici izazvao Vladimir Jorga kad je usmrtio Gorana Grabina (25). Aleksandar je bio sedamnaestomesečna beba kad se dogodila nesreća. Njegova majka Ljiljana, otac Miroslav i brat Marko šetali su gradom kad je od rikošeta pogođen u slepoočnicu. Zbog povrede ne vidi na desno oko, a oslabljene su mu leva ruka i noga. Prema njegovim rečima, to ga nije sprečilo da normalno živi.
- Tada sam bio mali, ne sećam se ničega niti razmišljam o tome. O nesreći znam samo iz priče. Imam mnogo dobre drugare koji mi uvek pomažu i uvek sam imao njihovu podršku. Godinu dana trenirao sam košarku, a fudbal četiri godine i mnogo mi je dobro išlo. Sada spremam prijemni, želim da upišem ekonomsku školu, a nakon toga bih voleo da postanem novinar - rekao je Aleksandar.
Igram fudbal
On je u šali dodao da je s drugarima često igrao fudbal, ali da su ga zbog njegovih povreda stavljali na mesto golmana.
- Malo su se nekad ljutili kad primim gol, a i ja sam se nervirao. Ali nikada nisam doživeo neprijatnu situaciju zbog svojih povreda - priča ovaj skromni mladić.
Njegova majka ističe da im je ta nesreća promenila život za 360 stepeni.
- Najveće je blago imati zdravo dete. Aleksandar je velika dobrica, malo mu teško padaju vežbe koje mora da radi, ali stanje mu je bolje. Nikada neću zaboraviti to što se desilo. I dan-danas izbegavam tu ulicu i tamo idem samo kad moram. Srećni smo što je on danas pored nas jer nismo znali da li će ostati živ - priča za Kurir Aleksandrova majka Ljiljana i dodaje da su zbog nesreće dugo imali strah od gužve i da su i dan-danas prilično izolovani.
- Svake godine idemo u banju ili na more zbog njega, ranije nam je pomagala firma, a sada se snalazimo sami - kaže Ljiljana.
Uhapšen u Makedoniji
Vladimir Jorga uhapšen je tek deset godina kasnije jer je pobegao u Ohrid u Makedoniji, a 2012. izručen je Srbiji. Osuđen je na 15 godina zatvora.
- Bilo nam je teško što smo tako dugo čekali na pravdu. Nisam poznavala Vladimira, videla sam ga samo jednom na suđenju, htela sam baš da ga vidim. Bio je tužan, ali ja nisam osećala bes jer nam je sin davao snage. Niko nas nikada nije pozvao od Jorgine porodice - rekla je Aleksandrova majka.
Ona je na kraju rekla da je zadovoljna presudom jer je verovala da Jorga nikada neće ni biti uhvaćen.
Apelacioni sud
JORGA OSUĐEN NA 15 GODINA
- Apelacioni sud je 2014. potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Pančevu kojom je Vladimir Jorga osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva Gorana Grbana i ranjavanja bebe
- Žalbe zamenika tužioca, okrivljenog Jorge i njegovog branioca na prvostepenu presudu odbijene su kao neosnovane
- U zatvorsku kaznu od 15 godina uračunato mu je vreme provedeno u pritvoru u Srbiji i Makedoniji, gde je uhapšen u martu 2012.
"UVEREN SAM DA ĆETE I UBUDUĆE USPEŠNO IZVRŠAVATI NAMENSKE ZADATKE" Predsednik Vučić čestitao Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane