KURIR TV EKSKLUZIVNA ISPOVEST MISTERIZONOG MLADIĆA Nisam ludak, ni ubica! Jelenu sam voleo ko sestru

Jecin glas sam jasno čuo, ponovila je nekoliko puta da moram da dođem na groblje. Nisam učinio ništa loše, kaže Nikola, koji je uhapšen posle parastosa Jeleni Marjanović

Nisam ludak niti ubica! Jelenu sam voleo kao svoju rođenu sestru, a preko sestre sam je i upoznao, i mnogo mi je teško što više nije među nama. Jeca mi se 3. aprila javila u snu i rekla: „Ti moraš da dođeš na sahranu“.

Ovim rečima započeo je ispovest za Kurir Nikola Marijoković (31) iz Beograda, koga je u sredu, posle četrdesetodnevnog pomena ubijenoj pevačici Jeleni Krsmanović Marjanović (33), policija uhapsila na groblju u Borči i pustila posle saslušanja.

Jelena mi je pomagala

- Jelenu sam upoznao 2000. godine, kad je sa svojim ocem Duletom došla u lokalni radio u Borči da promovišu svoj prvi CD. Na tom radiju sam radio kao tonac. Kasnije je pevala s mojom sestrom Daliborkom u kafani i često smo nas troje odlazili na piće. Moja sestra je pre tri godine preminula od karcinoma, a s Jelenom nisam bio u kontaktu otkad se udala - kaže Marijoković i dodaje:

- Poslednji put smo se videli 2010. u „Grandu“. Ona me je prepoznala i prišla mi da se pozdravimo. Iznenadio sam se i istovremeno oduševio što me je prepoznala. To samo govori o tome kakva je bila. Pomagala je svima, sestri je poklanjala haljine, a meni preko nje slala garderobu. Znala je da teško živimo. Od drugih je sakupljala stvari da bi mi imali šta da obučemo - objašnjava kroz suze sagovornik Kurira.

Nikola navodi da u sredu nije bio na Jeleninom grobu prvi put.
- Bio sam na sahrani jer 3. aprila, kad je njeno telo pronađeno, oko 21 sat uveče, učinilo mi se da čujem Jecin glas. Nekoliko puta sam čuo: „Ti moraš da dođeš na sahranu“. Iskreno, ne znam kako će to ljudi da shvate, ali samo sam iskren. Na groblju sam bio dva dana pre pomena, odneo sam pikslu i kafu, a potom otišao na sestrin grob na Lešću - kaže Marijoković.

Na pitanje zašto je došao na pomen, on odgovara:
- Ako me pitate šta je bio razlog... Ne znam, jednostavno sam osetio potrebu da budem tamo. Odneo sam za Jeleninu majku Zoricu vino, dezodorans, plavu ukrasnu sveću, a za Janu čokoladu. Tu čokoladu sam dobio od mušterije i želeo sam da je pošaljem Jani isto onako kako je Jelena preko moje sestre meni slala razne stvari.

Kako tvrdi, mnogo se uplašio kad su mu po izlasku s groblja prišli inspektori.

Dobio sam otkaz

- Nisam uradio ništa loše, samo sam jednom dragom biću koje sam poznavao želeo da odam poštu. Oni su prišli, bili su korektni prema meni, ali ispitivanje nikome ne bi prijalo. Pristao sam da me poligrafski ispitaju, a pitali su me da li znam ko je ubio Jelenu, da li sumnjam na nekoga, da li sam bio na nasipu. Rekao sam im da ne znam gde je taj nasip i da nikad nisam bio tamo, da već mesecima radim drugu smenu i da nikako nisam mogao da budem blizu mesta gde je Jelenino telo pronađeno - priča Nikola.

U policiji je bio do 17 časova, a pošto je trebalo da u to vreme bude na poslu, policija je zvala da opravda njegov izostanak.

- Čuo sam kad su rekli da ništa loše nisam uradio. Međutim, iz firme su me zvali uveče da mi kažu da je moj ugovor o radu istekao i da ne moram da dolazim na posao. Tada se ceo moj svet okrenuo. Izdržavam majku, koja ima tumor, i dvoje sestrine dece. Svi smo živeli od te moje plate. Kako ću sad? - pita se očajni Nikola.

On ističe da se nakon svega boji za svoj život.
- Kad sam izašao iz policije, sve vreme sam bio u strahu da me neko ne sačeka ispred zgrade ili na ulici. Pitao sam sebe što mi je sve ovo trebalo i šta sam to loše uradio. Nikome ništa ne dugujem, nemam dosije - rekao je Nikola i dodao da ima 60 kilograma i da kao takav, i da je hteo, ne bi mogao da naudi pevačici jer je ona bila krupnija i jača.