U večernjim satima kroz selo se pronela vest da je policija upala u kuću njihovog komšije, poštenog i čestitog domaćina i uhapsila njega, njegovog sina, a kasnije i njihovog prijatelja, sve pod optužbom da su izvršili otmicu!

Pre 15 godina, u jednom planinskom selu u Srbiji, ostao mi je u sećanju događaj koji je tad izazvao veliko uznemirenje i interesovanje njegovih inače mirnih meštana - ispričao je za Kurir poznati advokat Viktor Gostiljac.

U večernjim satima kroz selo se pronela vest da je policija upala u kuću njihovog komšije, poštenog i čestitog domaćina i uhapsila njega, njegovog sina, a kasnije i njihovog prijatelja, sve pod optužbom da su izvršili otmicu! Kad sam preuzeo slučaj šumadijskih otmičara, njima je već bio određen pritvor. Preuzeo sam odbranu oca i sina, dok je trećeokrivljenog branio moj kolega Nebojša Stanković. Obojica smo tad bili mladi advokati i prihvatili smo slučaj s dosta elana.

Ljudi, što ga puštate!

Okrivljenima se stavljalo na teret da su jedne avgustovske noći silom i uz pretnju ubistvom oteli oštećenog iz njegovog stana i odveli ga u selo ne bi li ga prisilili da dug vrati. U sobi za posete Okružnog zatvora sačekali su me ovi živopisni srpski seljaci, koji su me ubeđivali da o otmici nema ni govora.

S obzirom na to da tužilaštvo, osim iskaza oštećenog, koji je u dva navrata osuđen zbog prevare, nije imalo drugih dokaza, odlučio sam da okrivljeni negiraju izvršenje krivičnog dela. Svedoci su rekli da su videli oštećenog, ali da im nije izgledalo da se radi o otmici, niti da je oštećeni bio pod bilo kakvom kontrolom okrivljenih, da je često ostajao i sam, ali da im ni na koji način nije rekao da je otet ili da je u bilo kakvoj opasnosti.

Ovakvu situaciju mogla je poremetiti samo neka nepredviđena okolnost, koja je, ubrzo sam shvatio, bila tu, odmah iza ugla. Naime, majka okrivljenog rekla mi je da je ona tog dana spremila ručak za ukućane i njihovog „gosta“ i da je oštećeni komunicirao sa svima, da je ručao i da je sam odlazio u poljski toalet. Onda se majka iznenada nagnula ka sudiji i, najedanput, ničim izazvana izustila:
- Ja im kažem: „Ljudi, što ga puštate samog - pobeći će vam!“

Muk je zavladao u sudnici. Zaćuta i ova žena shvativši šta je upravo izgovorila.
- A od koga da beži? - upita sudija.

Kola krenula nizbrdo

Kola koja su krenula nizbrdo nisu se mogla zaustaviti. Nakon ovog događaja nikad više nisam predložio bilo čiju majku, oca, sestru ili brata da svedoče u korist okrivljenog, shvatajući da njihova ljubav i ogromna želja da pomognu bližnjem mogu biti štetni. Posle pet godina sudsko veće donelo je kompromisnu presudu - okrivljeni nisu izvršili otmicu, već lakše krivično delo protivpravno lišenje slobode, te su dobili uslovne osude.

(J. I.)