Tužilaštvo će dokazati van svake razumne sumnje prste Mladića u svakom od ovih zločina", poručio je tužilac Dermot Grum
Ne propustite...HronikaPočelo suđenje Ratku Mladiću

HAG - Haško suđenje Ratku Mladić započelo je uvodnom rečju tužioca, koji je najavio da će dokazati da je ratni komandant Vojske RS umešao prste u sve zločine srpskih snaga u BiH od Markala do Srebrenice.

Tužilac Dermot Grum je kao zajednički imenitelj tih zločina naveo nameru da se trajno uklone bosanski muslimani i Hrvati s područja na koja su Srbi polagali pravo.

Kao primere, tužilac je naveo ubistvo 150 muslimanskih muškaraca u selu Večići, masakr u Srebrenici, granatiranje sarajevske pijace Markale 1995, kada je ubijeno više od 30, a ranjeno više od 70 ljudi.

"Tužilaštvo će dokazati van svake razumne sumnje prste Mladića u svakom od ovih zločina", poručio je tužilac.

Dermot Grum je naveo da je rukovostvo bosanskih Srba u maju 1992. godine počelo pažljivo planirani i koordinisani napad na sugrađane koji nisu bili Srbi, te da je na nekim lokacijama napad "dostigao razmere genocida, a svet je gledao u neverici kako stradaju naselja i sela u Evropi".

Mladić je 12. maja 1992. imenovan za komandanta glavnog štaba Vojske Republike Srpske i od tog trenutka je počeo da učestvuje u teškim međunarodnim zločinima i preuzeo je odgovornost za sprovođenje etničkog čišćenja velikog dela BiH, kazao je tužilac.

Osvrćući se na politički okvir u kojem su se zločini dešavali, tužilac je rekao da je SDS Radovana Karadžića održavala tesne veze s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, koji je verovao da Srbi moraju da se odupru svakom pokušaju da se Jugoslavija raspadne na takav način da Srbi žive u različitim državama.

Po Grumovom tumačenju, Srbi u Hrvatskoj su prvi proglasili autonomne oblasti i počeli sa etničkim čišćenjem zemlje koju su smatrali srpskom.

Karadžić je u oktobru 1991. godine upozorio da će, ako BiH proglasi nezavisnost, biti krvoprlociha i da će muslimanski narod biti uništen, dodao je Grum.

Plan lidera RS da se osnuje nova država bosanskih Srba sastojao se, po njegovim rečima, od dva ključna elementa - teritorijalnog i demografskog.

Rukovodstvo RS dalo je Mladiću mandat da ostvari šest strateških ciljeva - državno razgraničenje srpskog naroda od ostala dva naroda i promena nacionalnog sastava stanovništva u BiH; uspostavljanje koridora između Semberije i Krajine; uspostavljanje koridora u dolini Drine; uspostavljanje granica na Uni i Neretvi; podela Sarajeva na dva dela i obezbeđivanje RS izlaza na more, rekao je Grum.

"Ciljevi su prvi put obelodanjeni 12. maja 1992. godine i, mada se o pitanju njihove zakonitosti i dalje može raspravljati, činjenica je da je njihovo ostvarenje podrazumevalo brojne teške zločine", kazao je tužilac.

Na osnovu tih ciljeva su planirane operacije, koje su trajale sve dok nisu ostvareni, rekao je Grum i dodao da su u početku sprovođeni uz pomoć policije bosanskih Srba, teritorijalne vojske, paravojnih snaga i JNA.

Govoreći o JNA, tužilac Grum je rekao da su početkom 1990-ih Srbi na visokim položajima u SFRJ preduzeli korake da promene sastav vojske, putem prilisnih penzionisanja, unapređenja i premeštaja kako bi bila sklonija srpskim interesima.

JNA je uživala veliko poverenje i ljudi su verovali da će se pridržavati ustavne obaveze da štiti sve nacionalnosti u Jugoslaviji, ali postoje dokumenta koja dokazuju da je, pre nego što se u maju 1992, povukla iz BiH, zajedno sa SDS naoružala 70.000 srpskih dobrovoljaca, kazao je on.

Grum: Milošević granatiranje Sarajeva zvao krvavim

Pozivajući se na diplomatsku depešu tadašnjeg komandanta Unprofora Satiša Nambijara, Grum je naglasio da je bombardovanje Sarajeva u maju 1992. predsednik Srbije Slobodan Milošević nazvao "krvavim, zločinačkim". Milošević je po optužnici Haškog tribunala bio učesnik u zločinačkom poduhvatu protiv nesrpskog stanovništva.

Kao primer neselektivnih snajperskih napada, tužilac je naveo ubistvo sedmogodišnjeg Nermina Divovića 1994. godine. Metak kojim je ubijen, prethodno je, u centru Sarajeva, ranio njegovu majku.
Optužba je u sudnici prikazala i snimak na kojem Mladić, vozeći jednog srpskog iseljenika iz Kanade, kaže, kako je prevedeno, da "kadgod ode u Sarajevo...nekog ubije", psujući, istovremeno, "Turke".

Tužilac Grum prokomentarisao je da "Mladić govori kako je lično snajperisao ljude u Sarajevu, kao da je to neki sport ili rekreacija".

Opsada i terorisanje stanovništva Sarajeva, naglasio je tužilac Grum, bili su sredstvo za ostvarivanje jednog od šest strateških ciljeva bosanskih Srba - podele grada. Te ciljeve, Skupština RS usvojila je, na

Karadžićevu inicijativu, u maju 1992, na istoj sednici na kojoj je Mladić bio postavljen za komandanta VRS.
I druge zločine iz optužnice protiv Mladića, tužilac Grum je oslikao kao nasilno, vojno ispunjavanje tih strateških ciljeva - od kojih je prvi i sveobuhvatni bio razdvajanje Srba od Muslimana i Hrvata.

Masovni progon Muslimana i Hrvata iz Bosanske krajine, koju su sprovele prvo JNA, a zatim Mladićeva vojska, u proleće i leto 1992, bio je deo kampanje za ostvarenje drugog strateškog cilja - proboja posavskog koridora između zapadnih i istočnih teritorija, koje je vođstvo na Palama označilo kao deo buduće srpske države, tvrdio je tužilac.

Granatiranje muslimanskih sela, proterivanje žena i dece, nezakonito pritvaranje i ubijanje vojno sposobnih muškaraca bio je obrazac akcija VRS, po Grumovim rečima. Kao dokaz da je to činjeno hotimično, po Mladićevom naređenju, i da je on bio svestan rezultata tih napada, tužilac je prikazao izvode iz Mladićevih ratnih zabeleški iz tog vremena.

U beleškama, Mladić navodi reči zvaničnika Srpske demokratske stranke iz Ključa da je pre rata u toj opštini bilo 17.000 Muslimana, a u leto 1992-2000. u Foči je, po Mladićevim beleškama, udeo Srba u stanovništvu sa 41 odsto porastao na 99 odsto, a u Bratuncu su u isto vreme ostala - dvojica Muslimana.

Grum: Etničko čišćenje eliminacija Drine kao granice

Etničko čišćenje u istočnoj Bosni, kako je naglasio tužilac Grum, bilo je sredstvo za ostvarenje još jednog strateškog cilja - "eliminisanje Drine kao granice između dva sveta". Mladićevo naređenje bilo je jasno izraženo u direktivi broj 4, koju je potpisao u jesen 1992 - naneti neprijatelju Podrinju što veće gubitke i "prisiliti ga da sa muslimanskim stanovništvom napusti područja Srebrenice, Žepe i Goražda".

"Za metu tih napada direktno je uzeto civilno stanovništvo", kazao je tužilac. Proterani Muslimani sklonili su se u tri enklave, koje su do 1995. preživele zahvaljujući tome što je međunarodna zajednica 1992-93. zaustavila ofanzivu VRS i proglasila ih zaštićenim zonama UN.

Ori upozorio Mladića i Majke Srebrenice

Predsedavajući sudija Alfons Ori upozorio je, tokom današnjeg zasedanja, optuženog Mladića i publiku na galeriji - na kojoj su porodice žrtava iz BiH - da ne gestikuliraju međusobno, zapretivši da će, u suprotnom, spustiti zastore na staklenom zidu koji odvaja sudnicu od posmatrača.

Lukić:Dokazaćemo da ružna priča tužilaštva nije istina

Branilac Ratka Mladića, beogradski advokat Branko Lukić izjavio je danas da će odbrana tokom suđenja dokazati da "nije istinita priča" koju je u svojoj uvodnoj reči izložio tužilac Dermot Grum .

"Danas smo čuli priču tužilaštva i ta priča je ružna. Mi ćemo dokazati da nije istinita", rekao je Lukić za Betu posle prvog zasedanja Tribunala u procesu protiv Mladića.

Odluku da svoju uvodnu reč ne održi sve dok tužioci ne završe izvođenje dokaza protiv Mladića, branilac Lukić je obrazložio rečima: "Ne želimo da tužiocima otkrijemo strategiju odbrane, pre nego što oni završe dokazni postupak".

Upitan o tvrdnji tužioca Gruma da je Mladić "lično" učestvovao u snajperskim napadima Sarajeva, Lukić je odgovorio da će tužilaštvo, ukoliko tvrdi da je Mladić "uzeo pušku i ubio nekoga", morati da promeni optužnicu, pošto ta tvrdnja nije sadržana u njoj.

Lukić je potvrdio da je Mladić danas iz sudnice gestom uzvratio na gest jedne od članica porodica žrtava iz BiH, koje su raspravu pratile sa galerije za publiku.

Odbrana je obavestila sud da neće izložiti svoju uvodnu reč sve dok tužilaštvo ne završi svoj dokazni postupak. Na početku suđenja, Tribunalu se neće obraćati ni optuženi Mladić.
Branioci su više puta upozoravali da nisu spremni za početak procesa, budući da im tužilaštvo nije na vreme obelodanilo ogroman dokazni materijal. Sve zahteve za odlaganje suđenja, sudije su, međutim, odbile.