Kako je povređeni u udesu pokušao da izvuče više novca

Laka zarada je izazov kom se ne može odoleti, pa nije malo onih koji pokušavaju da svoje povrede unovče na sudu, i to u mnogo većem iznosu nego što zaslužuju. Lukavi plan jednog Nišlije da se na ovaj način „opari“ propao je baš zbog preteranog pokušaja da ubedi sudiju da je zadobio teške povrede.

Advokat Milan Marković, koji je bio branilac suprotne strane, kaže da mu je zbog ovakvog ponašanja oštećenog posao bio mnogo lakši.
- Moj klijent je tog čoveka udario vozilom na pešačkom prelazu. To je bilo nesporno, ali sporna je bila visina štete. Bila mu je povređena ruka, za šta je tražio astronomsku odštetu. Koliko se sećam, bilo je to oko 300.000 dinara. Iako je u pitanju bila samo naprslina kosti, on se trudio da svoju povredu prikaže kao mnogo težu. Pred sudom se stalno žalio na tzv. „umanjenje životne aktivnosti“, tačnije rečeno, na nesposobnost da normalno funkcioniše, sve krivicom moga klijenta, a u nameri da ishodi što veću odštetu - priča Marković.

PRIZNAO SUDIJI Da bi bio ubedljiviji, kako kaže advokat, nosio je gips i godinu dana posle povređivanja.
- Sudski postupak je odmicao, vreme je prolazilo, ali on se u sudnici uvek pojavljivao s gipsom na rukama. Ko zna koliko bi dugo nastavio da tera priču da je mnogo povređen da se nije sam izdao. Tokom davanja iskaza sudija je od njega tražio da precizno pokaže kako je povređen. On se, u nameri da prikaže kako je to bio strašan udarac, naslonio rukama na sto, pa odskočio skoro metar, kao pravi akrobata. Svi u sudnici su se zgledali, a sudija ga je pitao: „Gospodine, s obzirom na to što smo sada videli, moram da vas pitam da li vam je gips neophodan.“ On je odgovorio: „Pa, lekar mi je rekao da ne moram da ga nosim, ali advokat mi je savetovao da ga ne skidam dok suđenje traje“ - kroz smeh se priseća advokat ove nesvakidašnje sudske ujdurme.

DOBIO TREĆINU Kad je razotkriveno da je povreda koju je zadobio u ovoj saobraćajnoj nesreći mnogo lakša nego što je oštećeni tvrdio, pao je i iznos dosuđene nadoknade štete, kao i njegov zahtev za pozamašnu odštetu.
- Naravno da nije bilo ni govora da mu bude isplaćena suma koju je sve vreme tražio. Verujem da se i on grdno pokajao što je bio toliko ubedljiv u opisivanju svog navodnog stradanja, jer mu se sve obilo o glavu. U svakom slučaju, mom klijentu je bilo drago što je istina ipak izašla na videlo i što je oštećeni dobio tek trećinu od onog što je tražio - zaključuje naš sagovornik, poznati niški advokat Milan Marković koji se i danas rado priseća ovog nesvakidašnjeg slučaja.