HEROJI I SVEDOCI KRVAVOG PIRA: Ubica se pre zločina rukovao sa mnom!
Borba Zlatić je stao pored mene kod šanka i počeo da puca, posle prvog rafala uspeo sam da ga povučem i ispustio je pušku, pa pobegao, u šoku priča heroj Žitišta Isidor Sučević
- Pre krvavog pira Siniša je došao u kafić. Prišao mi je, rukovali smo se. Posle nekog vremena se vratio. Povikao je i počeo da puca. U prvi mah mi je delovalo kao da je manevarska municija, da samo plaši goste u kafiću. U tih prvih nekoliko sekundi niko nije ni bežao ni vrištao, a onda je nastao pakao - potresenim glasom priča Isidor Sučević, koji je te fatalne večeri u Žitištu kao konobar pomagao svom prijatelju, vlasniku kafića „Makijato“.
Sučević je zajedno s gostom Milanom Majkićem uspeo da savlada Sinišu Zlatića nakon što je krvnik rafalom iz „kalašnjikova“ ubio svoju bivšu suprugu Dijanu Zlatić i njenih četvoro prijatelja, a ranio 22 gostiju.
- Ubio mi je prijatelje Stevana Jojića i Vladimira Mijatovića. Zlatić je stao pored mene kod šanka i odatle počeo da puca. Posle prvog rafala koliko god sam mogao povukao sam ga rukom i on je ispustio pušku, u tom trenutku nisam znao da li je ispraznio ceo rafal, ali nakon što je ostao bez „kalašnjikova“ počeo je da beži - priča Isidor u neverici.
Hitna pomoć, koja je iz Žitišta prevozila ranjene goste kafića do bolnice u Zrenjaninu, nije bila usamljena u tom poslu jer su im se u pomoć priključili i meštani.
- Svakom od njih bilo je bitno samo da se ranjeni što pre prevezu kako bi dobili adekvatnu pomoć. Povređeni su dozivali i molili da im se pomogne. Držali su se za noge i ruke, a krvi je bilo na sve strane... - kaže sagovornik Kurira.
Konobar
JAUCI I ZAPOMAGANJE
Slobodan Davidović, konobar u kafiću „Makijato“, kaže za Kurir da su mu slike krvavog masakra još uvek pred očima. Kaže da je nešto slično dosad viđao samo na televiziji ili u filmovima:
- U prvi mah sam pomislio da su petarde. Tek kad sam ponovo čuo rafalnu paljbu, a potom ciku, vrisku i pravi stampedo, shvatio sam šta se dešava. Sve je trajalo možda minut-dva. Na sve strane je bila srča. Krvava tela posvuda. Jauci. Zapomaganje - nevoljno se Slobodan prisetio mučnih detalja.
Preživeli pakao
BOJANA, DRŽI SE!
Božo Davidović iz Žitišta herojski se poneo kobne večeri:
- Na podu sam ugledao ranjenu devojku s velikom prostrelnom ranom u butini. Bez razmišljanja sam je podigao i krenuo da nađem automobil. Rukom sam pritiskao krvavu ranu. Rekla mi je da se zove Bojana, da je iz Novog Sada i da je došla kod drugarice. Na zadnjem sedištu sam je držao kako ne bi iskrvarila. Kolima jednog inspektora prebacili smo nju i još jednu devojku u 25 kilometara udaljen Zrenjanin. Stalno smo ih bodrili da će biti sve OK - ispričao je Božo.
KAO RAT
Bojan Kukolj i Milan Brkić su obavestili meštane o katastrofi u „Makijatu“:
- Bili smo blizu muzike. Đuskali smo. Krenuo sam prema toaletu i u magnovenju ugledao pušku. Usledio je rafal. Refleksno sam zalegao, a onda video da su neki ljudi skočili na čoveka koji je pucao. Istrčao sam u pravcu ulice i vikao na prolaznike da beže. U tom trenutku nisam znao da li je jedan čovek pucao ili možda ima još naoružanih lica. Delovalo je kao da je ratno stanje.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega