Milorad Ulemek podneo molbu za premeštaj iz strogo čuvanog zatvora u sedmi paviljon Zabele ili novi zatvor sa blažim režimom u Padinskoj skeli

BEOGRAD - Milorad Ulemek Legija, bivši komadant JSO koji je osuđen na četiri maksimalne kazne od po 40 godina, s nestrpljenjem očekuje odluku da li će ostati u strogom zatvorskom režimu u požarevačkom Alkatrazu ili će biti premešten u sedmi paviljon Zabele ili Padinsku skelu.

Kako Kurir saznaje, nadležne institucije, uključujući i Upravu zatvora, Višem sudu u Beogradu, koji najkasnije do 11. jula mora da donese ovu odluku, već su poslale izveštaje i mišljenja.

Šest godina u samici

- Revizija odluke koju donosi predsednik Višeg suda vrši se na svake dve godine. Ulemek, koji je bio prvi stanovnik „Alkatraza“, useljen je 11. jula 2010. Zbog okolnosti i pritiska javnosti, bez obzira na to što sa ovim osuđenikom do sada nije bilo nikakvih problema, on će najverovatnije ostati u ovom „zatvoru u zatvoru“ - otkriva izvor Kurira. Odluka predsednika suda šalje se potom Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, koji postupa po njoj.
- Od prethodnog odlučivanja pre dve godine ništa se značajno nije promenilo. Sudski postupak za organizovanje oružane pobune JSO još uvek je u toku, a Legija kao ključni svedok u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije do danas nije saslušan - objašnjava naš sagovornik koji su ključni razlozi za odluku da nekadašnji komandant „crvenih beretki“, koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zločine „zemunskog klana“, ubistvo na Ibarskoj magistrali, kao i likvidaciju Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, ostane u ovom zatvoru.

Na odluku suda Ulemek i njegovi advokati imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

Pravo na ljubavnu sobu

- Legija je već šest godina sam u ćeliji, kao i ostali osuđenici u ovom delu Zabele. Vreme uglavnom provodi tako što čita i piše knjige - dodaje on.

Prelaskom iz Alkatraza u običan zatvor Legija bi bio u mnogo boljem položaju. U Alkatrazu ima jednu posetu mesečno, i to kroz zaštitno staklo, dva telefonska razgovora s porodicom mesečno, a pošta i razgovori mu se nadziru.

U „običnom“ zatvoru imao bi pravo na posete dva puta mesečno, jednom u dva meseca sa suprugom bi imao pravo da tri sata provede u „ljubavnoj sobi“, mogao bi da radi u radionici i ne bi bio sam u ćeliji.