Tata je imao težak život, jedva je ostao živ u ratu kao dete, izbegli smo iz Bosne, pa zar ovako da završi, priča Radojka, jedna od petoro dece Đurađa Marčete (84)

NOVI SAD - Zar naš tata, koji je bio lebac od čoveka, da umre na ovakav način? Svesni smo njegovih godina, ali preživeo je ratove, pregurao je sve i svašta i da na ovako gnusan način bude ubijen ispred svog doma, pita se Radojka, jedna od ćerki Đurađa Marčete (84) iz Petrovaradina, kog su rastrgla dva komšijska pitbula.

Pored Radojke, Đurađ ima još dve ćerke Dušanku i Mirjanu i dva sina Rajka i Miću. Deka je dočekao i šest unučadi i jedno praunuče, ali nije dočekao prirodnu smrt. Porodica i komšije su u šoku i neverici. On je bio svima za primer.
- Nemam reči za to kako nam je tata nastradao. Ne znam kakvi to ljudi drže takve životinje, a da im je ograda nesigurna. Ti kerovi su uvek bili odvezani. Mi smo kod tate išli često i, dok smo sedeli u baštici iza kuće, gde su nam i unučići, ti kerovi su pušteni u njihovom dvorištu. Koliko puta smo im govorili da ih zatvore, da ih vežu - kaže Radojka i dodaje:

Bahate komšije

- Oni bi samo odgovarali „Neće oni, neće.“ Komšinica ih je i prijavila, tata jadan nije hteo da se svađa s njima. Kako dalje kaže, radio je dan i noć da bi njih petoro izveo na put.
- To nam je najteže. Svesna sam koliko moj otac ima godina. Ali preživeo je toliko ratova, prvi sa 12 godina, pa drugi devedesetih, izbeglištvo, pa bombardovanje... Očuvao je zdravlje koliko je mogao, a umro je u najtežim mukama od komšijskih kerova - plačući priča ćerka Radojka.

Vlasnik pasa, komšija Rade Maksimović stigao je iz Nemačke, dok je njegova žena Igora i dalje u pritvoru. Ušao je u kuću i odmah spustio sve roletne.

Izbegli iz Bosanske Krupe

- Mog sina Miloša je video i on mu je rekao da smo u šoku i da je bolje da se ne pojavljuju pred nama - kaže Radojka.

Kako kaže, za vreme rata u Bosni oni su iz Bosanske Krupe došli u Novi Sad.
- Tata je uvek želeo da živi u kući jer je ceo život bio majstor, pravio je kuće. Mama se razbolela i umrla pre 13 godina. Ostao je sam u kući, ubeđivali smo ga da s nekim od nas živi, ali nije hteo da čuje, uvek je govorio „kuća je kuća“. Onda je dolazio malo kod mene, pa kod druge, treće ćerke, kod sinova - priča ćerka.

Pomahnitale životinje
KRVOLOČNI PSI JURILI DRUGOG PSA!

Kako saznajemo, kobnog dana dva staforda nisu napala deda Đurađovu mačku, već drugog psa koji je tuda prolazio.
- Stafordi, koji su bili u dvorištu, preskočili su malu žičanu ogradu i pojurili prema psu koji je prošao pored nastradalog čoveka. Komšijski stafordi, iznervirani što im je pobegao taj pas, skočili su na komšiju, koji je bio u svom dvorištu. Borio se svim snagama, ali od krvoločnih životinja nije mogao da se spase - priča jedan od komšija.