SAHRANJENE DEVOJČICE POGINULE OD GROMA: Anđele moj, svadbu sam ti spremala, a crni svatovi te prate!

ALEKSANDROVAC - Aleksandrovac Župski juče je bio pritisnut žalom i tugom. Dan žalosti zbog gubitka dva mlada života, dva anđela - petnaestogodišnje Anđele Bačević i njene drugarice i vršnjakinje Ivane Ivanović iz obližnjeg sela Rudenice, stradale od groma u ponedeljak naveče, poštovalo je juče u Župi i staro i mlado.

Najtužnije je svakako bilo u Industrijskoj ulici, u porodičnoj kući Bačevića. Mimohod kraj odra sa telom tragično nastradale Anđele trajao je satima. Grobnu tišinu u čitavom komšiluku parali su samo jecaji Anđeline majke Jelene, koja je sve vreme grlila i ljubila sliku svoje ćerke.

Posmrtna povorka

Majka se od svog čeda nije odvajala ni na putu do njene večne kuće na Stanjevačkom groblju. U posmrtnoj povorci od kuće Bačevića do groblja udaljenog oko dva kilometra bilo je više stotina Aleksandrovčana, rođaka i prijatelja iz čitave Srbije i Švajcarske.

Kraj kovčega male Ivane Ivanović sve vreme su naricale njene starije sestre Andrea, Aleksandra i Anđela. Majka Mirjana i otac Boban su nemo, sa suzama i teškim uzdasima, pozdravljali prijatelje i rodbinu koji su došli da im izraze saučešće.

Tragedija unuke Ivane posebno je teško pogodila njenu baku Milunku.
- Anđele moj, svadbu sam ti spremala, a doživela sam da te crni svatovi prate. Tugo moja, ostavila si baku u večnoj žalosti. Mesto u kovčegu je za mene, a ne za tebe, moju radost i uzdanicu, mog anđela, Ivanu, najmlađe čedo u porodici - naricala je baka Milunka kraj kovčega.

Kilometarska kolona

Zbog udaljenosti seoskog groblja od kuće Ivanovića, formirana je kolona od više desetina automobila.

Posle opela, sveže humke na Stanjevačkom groblju u Aleksandrovcu i seoskom u Rudenici zalivene su suzama i zatrpane buketima i vencima.