Suđenje Luki Bojoviću 6. juna

Suđenje će iz bezbednosnih razloga biti održano u specijalnoj sudnici Okružnog zatvora u Beogradu.

Protiv Bojovića i Milisavljevića. koji su uhapšeni u Valensiji 9. februara, u toku je ekstradicioni postupak iz Španije.

S obzirom na to da španski sud još nije doneo prvostepenu odluku o zahtevu Srbije za izručenje Bojovića i Milisavljevića, Specijalni sud bi mogao da zastane sa suđenjem i sačeka njihovo izručenje, a može i da nastavi da im sudi u odsustvu ili da postuptupak protiv njih privremeno razdvoji.

To suđenje je krenulo krajem prošle godine pred sudskim većem sudije Biljane Sinanović, ali je početkom januara na čelo sudskog veća došao sudija Vladimir Mesarović.

Shodno zakonu, glavni pretres bi trebalo da krene ispočetka u ovom procesu u kome se Bojoviću, Milisavljeviću, Kaliniću i Simoviću sudi zbog pokušaja ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića, kao i tri ubistva.

Milisavljević je bio gotovo devet godina u bekstvu, od marta 2003, pa je u odsustvu osuđen na 40 godina zatvora zbog krivičnih dela koja je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", a zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića na 35 godina zatvora.

On ima pravo da traži da mu se oba suđenja ponove, jer je osuđen u odsustvu.

Što se tiče njihovog zajedničkog procesa, Kalinić je ranije potvrdio navode optužnice, a Simović samo delimično.

Bojović je napustio Srbiju u junu 2010. godine, nedugo posle hapšenja Kalinića u Zagrebu i Simovića na srpsko-hrvatskoj granici.

Za njim je u septembru 2010. raspisana međunarodna poternica i podignuta optužnica zbog sumnje da je organizovao ubistvo Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kada su nastradala dvojica njihovih telohranitelja.

Bojovića je sa pomenutim ubistvima, ali i drugim krivičnim delima, kako se pretpostavlja, povezao Kalinić, koji je Srbiji izručen iz Hrvatske 25. avgusta 2010. godine.

Kalinić je, kako su tada javljali pojedini hrvatski mediji, detaljno opisao izvršenje ubistava i neuspelih likvidacija, navodeći da to nije radio zbog novca, već zbog prijateljstva sa Bojovićem koji je sve organizovao.

Prema njegovim navodima, sa Bojovićem je došao u sukob 2009. godine.

Na početku tog suđenja u decembru 2011, Simović je optužio Kalinića za ubistvo Bojovićevog kuma Cvetka Simića u Zagrebu 2010. godine.

Takođe je ispričao da je Kalinić hteo da se vrati u Srbiju i ubije Bojovića i to naveo kao jedan od razloga njihove svađe kada je ranio Kalinića u nogu.

Istog dana Kalinić je prebačen u zagrebačku bolnicu i lišen slobode 8. juna 2010. godine, a Simović se sutradan uveče predao na srpko-hrvatskoj granici.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u optužnici navodi da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle ubistva njegovih vođa Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u martu 2003. godine, a svoju moć učvrstio je nakon hapšenja Milorada Ulemeka Legije.

Pošto je postao vođa "zemunaca", on je organizovao likvidacije, a lično je učestvovao u pokušajima ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine, kad je sa odbeglim "zemuncem" Kalinićem pucao iz automobila u pokretu.

Ostaje da se vidi kako će se ponašati Kalinić i Bojović kada sednu na istu optuženičku klupu.

Bojović je uhapšen u oktobru 2007. godine zbog sumnje da pomaže odbeglim "zemuncima" optuženim za ubistvo premijera Đinđića, međutim, optužen je samo za nedozvoljeno držanje oružja u nedostatku dokaza.

Zbog nedozvoljenog držanja pištolja osuđen je na 15 meseci zatvora 2009. godine, posle čega je pušten da se brani sa slobode.

Bio je pripadnik paravojne formacije na čijem je čelu bio Željko Ražnatović Arkan, zbog čega su ga kasnije mnogobrojni pripadnici "zemunskog klana" optuživali za "osvetu" i niz likvidacija ljudi za koje su sumnjali da stoje iza ubistva Ražnatovića.

Ipak, jedina zvanična optužnica koja je na snazi je optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal po kojoj mu se sudi u odsustvu.