Vašington ga označio kao prvog u Evropi po opasnosti za SAD, a BiH ne još ne reaguje

BANJALUKA - Vlasti BiH još nisu zvanično reagovale na specijalni izveštaj Stejt departmenta u kojem je bosanski državljanin Naser Keljmendi, prema saznanjima policija u regionu vođa jedne od najjačih albanskih kriminalnih grupa na Balkanu, stavljen na crnu listu SAD i označen kao prva osoba u Evropi po opasnosti za SAD.

Protiv Keljmendija se vodi istraga i u Crnoj Gori, a tamošnji mediji su objavili da je u crnogorsku kancelariju Interpola stigao zahtev američkih vlasti za blokadu njegove imovine. Isti zahtev navodno je stigao i u kancelariju Interpola u Sarajevo.

Član Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine BiH Borislav Bojić rekao je Glasu Srpske da najveću odgovornost za blokadu bezbednosnih institucija u BiH u vezi sa Keljmendijem snosi ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetović.

"Situacija u kojoj nekog kriminalca istražuju sve države, ali ne i ona čiji je državljanin, samo je dodatna kap koja je prelila čašu, posle skandala kada niko u BiH nije znao kada je u zemlju ušao Mevlid Jašarević, koji je izvršio teroristički napad na ambasadu SAD u Sarajevu. Da se ovakva situacija desi u ozbiljnoj državi, ministar bi podneo ostavku", rekao je Bojić.

On smatra da je odgovornost domaćih institucija koje se bave borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije to što Keljmendiju još nije suđeno u BiH.

Keljmendijeva kriminalna grupa povezuje se sa osnivačem i predsednikom Saveza za bolju budućnost Fahrudinom Radončićem, a SIPA se bavila njihovim poslovnim vezama, te otkrila da su obavljali razmenu nekretnina, navodi "Glas Srpske".

Keljmendi je spomenut i u izveštajima direktora Uprave policije Crne Gore Veselina Veljovića i direktora FUP Dragana Lukača, koji su najavljivali obračun sa njegovim klanom.

U Sarajevskom kantonu protiv Keljmendija i njegovih sinova Elvisa, Liridona i Besnika u proteklih nekoliko godina podneseno je više od deset krivičnih prijava, uključujući i one za ubistvo, pokušaj ubistva i nasilničko ponašanje.

Keljmendi je izjavljivao da se nije bavio nezakonitim poslovima.

SIPA je svoja saznanja obelodanila u prezentaciji pod nazivom "Zločinačka organizacija Naser Keljmendi", koju je u novembru 2008. godine prezentovala na sastanku Generalnog sekretarijata Interpola u francuskom gradu Lionu.

Prema toj prezentaciji, Keljmendi se nalazi na čelu jedne od najbolje organizovanih zločinačkih organizacija, ne samo u BiH već i u regionu, koja je umešana u krijumčarenje droge i cigareta, trgovinu ljudima, pranje novca i zelenašenje.

Keljmendijeva organizacija u BiH ima članove u Sarajevu, Tuzli i Zenici, a njen uticaj proteže se i na Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju, Hrvatsku, Srbiju, Njemačku i SAD.

Prema podacima srpske policije, Keljmendi je glavni finansijer i organizator prometa heroina koji u Peć stiže autobusima iz Carigrada i Albanije, a zatim se preko Rožaja doprema u Novi Pazar, a odatle u zapadnu Evropu.

Keljmendi se dovodio u vezu sa ubistvom Ramiza Delalića Ćele, a navođeno je da Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji ima predmet u kojem su dokazi da je Strahinja Rašeta ubio Ćelu, a da je novac za ubistvo doneo Keljmendi.