Od tog 9. aprila 2013, kad je Ljubiša Bogdanović pobio 13 meštana pa sebe, ovde više ništa nije isto, ljudi se masovno sele, a čitava imanja propadaju i zarastaju u korov

Ljubiša je hicima iz pištolja ubio svog sina, majku i 11 komšija, među kojima i dvogodišnjeg Davida Despotovića, i tako upisao Veliku Ivanču u istoriju kao mesto najvećeg masakra u Srbiji, a sebe kao najmonstruoznijeg ubicu.

Sve podseća na tragediju

Velika Ivanča je od tog dana postala selo tuge - tri kuće su zauvek zatvorene, a pet porodica je zavijeno u crno. Meštani kažu da u selu više nikada ništa neće biti isto, a najteže im pada to što neće saznati zbog čega je Ljubiša pobio pola sela.
- Nikada neću zaboraviti to jutro. Izašla sam u dvorište i videla mrtvog komšiju Miloša Ješića kako leži u travi. Stalno mi se vraća ta slika. Veliko zlo nas je zadesilo i moramo da živimo s tim. Kuće su prazne, a groblje puno - kaže Svetlana Milošević.

Ovde vreme kao da je stalo. Ništa novo i lepo im se nije desilo za ove četiri godine. Retko ko im svraća, kuće koje je Ljubiša zatvorio su opustele, neke su zarasle u krov i počele su već da se ruše. Preostali meštani kažu da im stradale komšije neizmerno nedostaju.

Milovan Kostadinović ističe da je život u Velikoj Ivanči depresivan i težak.
- Sve i dalje podseća na tragediju. U kuću Bogdanovića od zločina nisam ušao, niti nameravam. Teško mi je i da pogledam u tom pravcu. Najradije bih prodao sve ovde i odselio se, ali kuda ću - kaže Milovan.

Supruga ubice živi sama

Javorka Bogdanović (64), supruga masovnog ubice, koja je preživela njegov metak, suznih očiju kaže za Kurir da svaki dan traži odgovor zašto je Ljubiša pobio pola sela.
- Kunem se Bogom da ne znam zašto ih je Ljubiša pobio. Svi misle da znam razlog i da ga krijem, ali i ja bih najviše volela da znam zašto. Pa ubio je i moje dete. Volela bih da je Ljubiša ostao živ, pa da nam svima kaže šta mu se desilo tog dana - kaže Javorka.
- Sa svim komšijama imam korektan odnos, ali s porodicama Ljubišinih žrtava samo službeno komuniciram. A šta bismo mi i pričali? - kaže nesrećna žena brišući suze.

Nesrećna žena kaže da ne postoje reči kojima bi opisala bol koju oseća.

Doživotno u crnini

- I dalje nosim crninu i nosiću je dok sam živa, i to ne samo za svog sina i svekrvu, žalim sve Ljubišine žrtve. Svi oni su bili naše komšije, prijatelji. Svakodnevno smo se družili. Najžalije mi je malog Davida. I sada mi je njegova slika pred očima. Sećam se da je svakog dana dolazio kod nas, jeo, trčao, igrao se. Duša me boli, ne daj bože nikome - priča Javorka.

MASAKR U VELIKOJ IVANČI: Nama više života nema, rekao ubica i krenuo u krvavi pir!

Marija Ivanov