Iako se avionske nesreće u Srbiji, srećom, ne dešavaju često, u poslednjih deset godina poginulo je više od dvadeset ljudi u padovima raznih tipova letilica.

Statistički gledano, nesreće se u poslednje vreme najviše događaju na sportskim i vojnim letilicama, gde se broji i najviše žrtava. Kao uzroci tragedija najčešće su označeni ljudski faktori, odnosno greške i neiskustvo pilota, ali i česta neispravnost i dotrajalost letilica.

U poslednjoj nesreći koja se dogodila prošlog petka, kada je vojni avion pao na njivu u mestu Slatina kod Šapca, poginuli su dvojica pilota. Vojska je juče završila s uviđajem na mestu pada, a tačan uzrok biće poznat nakon okončanja istrage. Do sad je poznato jedino da se obojica pilota nisu katapultirali, zbog čega se veruje da su do poslednjeg trenutka pokušavli da preusmere letilicu dalje od naselja i porodičnih kuća, u čijoj SU se neposrednoj blizini naposletku i survali.
helikopter-vs-pao-srusio-se-poginuli-piloti.jpg
Foto: Zorana Jevtić

Pad helikoptera

Prethodna nesreća većih razmera dogodila se pre više od godinu dana, kada je vojni helikopter pao u blizini Aerodorma Nikola Tesla u Surčinu. U nesreći je poginulo sedam osoba, među njima i beba iz Novog Pazara koju je helikopter prevozio za Beograd zbog potreba lečenja. Istragom je utvrđeno da su nesreću izazvali loši vremenski uslovi.
avion-ecka.jpg
Foto: Nemanja Pančić

Poginuli instruktor i učenik

Mesec dana uoči pada vojnog helikoptera, na aerodromu "Ečka" u Zrenjaninu srušio se avion "cesna" u kome su poginuli instruktor letenja i učenik. Istragom je utvrđeno da je za nesreću kriva posada koja nije postupala po procedurama.
tomislav-djordjevic-pogibija-pad-skajlider-600-backi.jpg
Foto: Slađana Stoja

Smrt biznismena

Početkom oktobra 2012. na aerodormu u Bačkom Jarku srušio se sportski avion. Poginuli su biznismen Tomislav Đorđević (64) koji je upravljao avionom, kao i njegov saputnik Bojan Joksimović (28). Nakon opsežne istrage, ustanovljeno je da je ljudski faktor uzrok pada letilice, tj da je biznismen Đorđević u određenoj fazi letenja načinio kobne greške.
1201beta.jpg
Foto: Beta


Pad "laste" u dvorište

Vojni avion "lasta" srušio se u septembru 2014. u dvorište porodične kuće u Novoj Pazovi. Obojica pilota uspeli su da se katapultiraju iz letilice, ali je jedan od zadobijenih povreda ubrzo preminuo na VMA.

Nesreća u Ratarima

U padu sportskog aviona u ataru sela Ratari kod Obrenovca u avgustu 2012. poginuli su pilot Miroslav Veselinović i njegov saputnik Đorđe Vujić, student bogoslovije. Mediji su tada izveštavali da je nesreću izazvao kvar na letelici, a do rušenja je došlo u trenutku kada je pilot odlučio da napravi još jedan krug pre sletanja.

Smrt na prvom letu

Pilot Davorin Pavlović (66) i njegova saputnica Aleksandra Šišković (22) poginuli su u septembru 2010, kada se sportski avion "zlin" srušio na civilnom aerodromu u Lisičjem jarku kod Beograda.

Pavlović je bio penzionisani vojni pilot sa ogromnim iskustvom, a devojci koja je sa njim nastradala to je bila prva vožnja avionom.

Poginuo uoči aeromitinga

U avionu "supergaleb G4" 2008. godine poginuo je potpukovnik Ištvan Kanas Pišta (43), jedan od najiskusnijih pilota Vojske Srbije i pripadnik aerogrupe „Zvezda". Do nesreće je došlo kada je Kanas u u rejonu Batajničkog aerodroma uvežbavao akrobacije za predstojeći aeromiting na Kalemegdanu.

Pad u Srpsku Kamenicu

Zasigurno najveća avionska nesreća u istoriji srpskog civilnog vazduhoplovstva dogodila se 26. januara 1972. kada se JAT-ov DC 9 na letu iz Kopenhagena za Zagreb srušio u mesto Srpska Kamenica u tadašnjoj Čehoslovačkoj republici.

Poginulo je 23 putnika i 5 članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović, koja je tada imala 22 godine. Prema zvaničnoj verziji, uzrok pada aviona sa 10.500 metara visine bila je paket- bomba u avionu koju su podmetnuli pripadnici ustaške emigracije. Međutim, deceniju kasnije, tačnije nakon smrti predsednika SFRJ Jospia Broza Tita, u domaćim, ali i svetskim medijima pisalo se da je DC 9 oborila raketa protiv-vazdušne odbrane jer je letilica slučajno ili namerno ušla u vojni vazdušni prostor koji je tada kontrolisao SSSR.

Po toj verziji, avion je leteo i na znatno manjoj visini (nešto više od 6 hiljada metara), ali svi ti navodi do danas nisu zvanično potvrđeni. Preživela stjuardesa zadobila je brojne prelome u nesreći, od kojih se kasnije u potpunosti oporavila, da bi početkom osamdesetih ušla u Ginisovu knjigu rekorda. Vulovićeva je preminula prošle godine u 66. godini u svom stanu u Beogradu.

Nevreme iznad Rijeke
Godinu dana uoči nesreće u Čehoslovačkoj, nevreme iznad Rijeke uticalo je na pad još jedne civilne letilice Avio - Genexa koja se pripremala da sleti na aerodrom nakon poletanja iz Londona. Među 76 putnika koji su stradali kada je avion udario kriliom u pistu, bio je i jugoslovenski književnik Josip Pupačić sa porodicom.

Babin zub

Stariji žitelji crnogorskog planinskog venca Maganik kod Kolašina i danas se živo sećaju katastrofe koja se dogodila 11. septembra 1973, kada se JAT-ova "karavela" zabila u vrh planine Babin zub. Mesto udara i danas je vidljivo, kao i delovi aviona koji su ostali rasuti po planini. Poginulo je svih 35 putnika i šest članova posade koji su leteli iz Skoplja za Beograd. Prema izveštajima istraživačkih timova, nesreću je izazvala loša oprema i neiskustvo kontrolora letenja u Podgorici.

Sudar iznad Zagreba

U sudara aviona "Britiš ervejza" i jugoslovenske "Inex adrie" septembra 1976. iznad Zagreba, poginulo je 176 putnika i članova posade. Ovu nesreću mnogi označavaju kao najveću u istoriji Jugoslavije. Istraga je pokazala da je nesreću direktno skrivio kontrolor leta iz Zagreba, koji je zbog toga i osuđen na 7 godina zatvora. Porodice stradalih putnika su kasnije pokrenule postupak protiv SFRJ za nadoknadu štete, koji je nakon raspada zemlje nasledila i vodila Srbija. Ovaj predmet je u srpskom pravosuđu bio je jedan od najstarijih okončan je tek pre nekoliko godina pred Višim sudom u Beogradu

Sudar s Rumijom

Prva avionska nesreća nakon Drgog svetskog rata dogodila se u septembru 1947, kada je adaptirani vojni avion na letu iz Beograda za Podgoricu, usled nevremena udario u vrh Rumije. Kao uzrok nesreće označen je ljudski faktor, tačnije greška pilota, koji je uprkos teškim vremenskim uslovima odlučio da sleti u Podgoricu bez adekvatne opreme.

Tragedija na Korzici

Na letu iz Slovenije za Korziku 1981. godine avion kompanje Inex-Adria prerano je počeo da se spušta na manju visinu udario je u planinu. Poginulo je svih 173 putnika i sedam članova posade.

POGLEDAJTE: Koliko se letelica srušilo u Srbiji od 2000. godine