BEOGRAD - Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović-Frenki vratili su se iz Srbije u pritvor međunarodnog suda u Hagu, potvrđeno je u tom sudu.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću počeće 13. juna pred sudskim Mehanizmom (MICT), pravnim naslednikom Haškog tribunala.

Stanišić (66) i Simatović (67) optuženi su za zločine Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.

Od decembra 2015. godine, Stanišić i Simatović bili su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola (Burton Hall) odbilo je Stanišićev zahtev da mu se zbog bolesti dozvoli da u Srbiji ostane i tokom prvog dela ponovljenog sudjenja, dok tužioci u Hagu budu izvodili dokaze protiv njega.

Podnoseći zahtev, Stanišić se odrekao prava da prisustvuje sudjenju, što je mogućnost koju dozvoljavaju pravila suda, ako optuženi ima pravne zastupnike.
On je predložio da proces prati preko interneta iz Beograda i da u njemu učestvuje svakodnevno se konsultujući s advokatima koji ga zastupaju u sudnici.

Ne isključujući mogućnost da će Stanišiću - zbog dobrog vladanja na privremenoj slobodi - kasnije tokom sudjenja dozvoliti da se vrati u Srbiju, sudije su, za sada, taj zahtev odbile uz ocenu da je neophodno da prvooptuženi prisustvuje otvaranju sudjenja i prvom delu dokaznog postupka optužbe.

Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića nepravosnažno oslobodio krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Kako su utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.

Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj na tok prvog suđenja, koje je u Hagu posle jednog neuspešnog pokušaja počelo 2009.

Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je, pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu, preko video veze.

Stanišića su dok je bio na privremenoj slobodi u Beogradu pregledali specijalista za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao haški sud. Oni su zatim sudijama podneli izveštaj o Stanišćevoj sposobnosti da putuje i da mu bude sudjeno.

Ti izveštaji lekara su poverljivi u skladu sa stavom suda da su medicinski podaci privatna stvar optuženih.

Kako je najavilo raspravno veće, Stanišić će po povratku sa privremene slobode u Hagu biti podvrgnut lekarskim pregledima, kako bi se dobile dodatne informacije o njegovoj bolesti.

Zbog Stanišićeve bolesti, po rečima sudije Hola, ponovljeno suđenje će se odvijati tri dana nedeljno, sa dva jednipočasovna dnevna zasedanja izmedju kojih će biti dva sata pauze.

Stanišiću i Simatoviću, pred Mehanizmom će se suditi po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal jednom već sudio.

Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku. Tužilaštvo će izvođenje dokaza protiv Stanišića i Simatovića morati da završi za 104 radna sata.
Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine.

Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnili su se da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.

Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je Stanišića i Simatovića puštao u Srbiju, na privremenu slobodu.