Dve godine nakon tragedije Uroš kroz suze objašnjava da je pokušao da pomogne bratu.

Nisam ga gurnuo

- Video sam da je tri puta izronio iz vode, dodavao sam mu štap, ali nije mogao da ga uhvati. On bi mene izvukao da smo bili u obrnutoj situaciji. Ni ja ne znam da plivam i bilo me je strah da priđem bliže reci - kaže dečak pred majkom Gordanom i ocem Stevom.

Na pitanje zašto je izmislio priču, odgovara da ga je obuzeo strah.


- Nisam smeo da priznam mami i tati. Morao sam nešto da smislim. Gledao sam filmove u kojima otimaju decu i palo mi je na pamet da bih mogao tako nešto da ispričam. Međutim, sve se srušilo kad su pronašli Stefanovo telo, znao sam da ću morati sve da priznam - priča dete za koje psiholozi kažu da je natprosečno inteligentno.


Dečak negira da je namerno gurnuo brata


- Svađali smo se oko toga ko će da čuva stoku i često smo se tukli. Zato sam se plašio da kažem da se utopio, jer znam da bi mene okrivili - priča Uroš, koji ove godine završava treći razred.

Kaže da nije ponosan na ono što je uradio


- Dok ga nisu pronašli, nisam mogao da spavam. Mislio sam da moram da se držim te priče, nadao sam se da ga neće pronaći. S druge strane, izgubio sam brata, Stefan mi mnogo nedostaje. Mesec dana sam ga sanjao kako me doziva, kako me moli da mu pomognem - priča jecajući dečak.

Jedina mi je želja da mi se brat vrati. Sanjao sam ga, molio me je da mu pomognem. I dalje me proganja to što sam izmislio priču o otmici, iako se utopio na moje oči - kaže za Kurir Uroš Ilić (11), brat Stefana (13), koji je pre dve godine stradao u reci Karaš u Banatskoj Subotici kod Bele Crkve.


Kobnog 13. juna 2015. godine Uroš je s bratom Stefanom čuvao ovce i kad su pokušali da spasu jagnje koje je upalo u reku, stariji dečak se utopio. Uroš, kako kaže, iz straha nije smeo da prizna šta se dogodilo, već je rekao da su kidnapovali Stefana. Policija, Žandarmerija i cela Srbija bili su na nogama, a telo je dva dana kasnije pronašao komšija.

Kurir / Jelena Rafailović