„Ako je kriv, neka mu bude prokleto deveto koleno“ - rekao je u jednom od poslednjih intervjua Vuk Bojović, uveren da njegov sin nije počinio zločine koji mu se stavljaju na teret.

Previše je braće i previše ubistava za običnu priču o kriminalu i krvnoj osveti. Nikola i Luka Bojović. Jedan je poginuo, drugi je uspeo da pobegne u inostranstvo. Ne, nisu to ova dva brata čije sudbine su njihovu majku, profesorku Fakulteta likovnih umetnosti, uplele u svet teškog kriminala, piše Nedeljnik.

Priča počinje u Drugom svetskom ratu, u crnogorskom selu Zminica kraj Žabljaka, s jednim Lukom Bojovićem i njegovim bratom (ne rođenim) Nikolom…

Lako je zamisliti film koji počinje scenom u kojoj starija, naizgled obična žena, hladnog lica i umrtvljenog pogleda, u kolima posmatra kuću u kojoj se odvija naizgled normalan život jedne obične porodice. Ubrzo bi se u tom filmu otkrilo da nije reč o običnoj porodici, da žena u kolima nije obična žena, da ih povezuje mnogo zločina i želja za osvetom.


U filmu bi ona možda držala pištolj u rukama i dugo gledala u kuću čekajući da neko izađe, da joj se namesti na nišan… U tom trenutku film bi nas, verovatno, vratio na početak priče o jednoj tolstojevskoj porodici koja ima sve preduslove za uspešan, ako ne i srećan život, ali koja je tako autentično nesrećna i tragična na svoj način.

Gotovo neverovatno i filmski je zvučala vest da je u Crnoj Gori uhapšena Anđelka Bojović, bivša supruga pokojnog direktora Beogradskog zoo-vrta Vuka Bojovića, i majka Luke i Nikole – od kojih je prvi nazivan vođom zemunskog klana i služi zatvorsku kaznu u Španiji, a drugi važi za momka nepovezanog sa kriminalom koji je (najverovatnije) ubijen u krvnoj osveti – i to zbog sumnje da je planirala ubistvo čoveka koji je optužen za smrt njenog sina.

bojovic.jpg
Nemanja Pančić, Profimedia 

Previše je braće i previše ubistava za običnu priču o kriminalu i krvnoj osveti.

Nikola i Luka Bojović.

Jedan je poginuo, drugi je uspeo da pobegne u inostranstvo.

Ne, nisu to ova dva brata čije sudbine su njihovu majku, profesorku Fakulteta likovnih umetnosti, uplele u svet teškog kriminala.


Priča počinje u Drugom svetskom ratu, u crnogorskom selu Zminica kraj Žabljaka, s jednim Lukom Bojovićem i njegovim bratom (ne rođenim) Nikolom.

Luka je bio učitelj da bi se, kao i mnogi drugi, latio puške kada je počeo Drugi svetski rat. I u ratu je kao pripadnik četničkih jedinica stradao, ostavivši za sobom jedva prohodalog sina Vuka.

Lukin brat od strica Nikola Bojović, takođe je bio među četnicima kao kapetan Durmitorske brigade i imao je istaknutu ulogu u onome što će istorija pamtiti kao četnički pokolj muslimana u Pljevljima, Čajniču i Foči.

Posle rata uspeo je da pobegne u London, gde je dočekao duboku starost i preminuo u 97. godini.

Decenijama kasnije, potomci Bojovića istog imena imaće potpuno obrnutu sudbinu. Nikola Bojović, dečko „koji ni mrava nije zgazio“ poginuo je u mafijaškom obračunu, a Luka Bojović je uspeo da pobegne iz zemlje, gde sada služi zatvorsku kaznu od 18 godina.

„Nostros somos soldados„, uzvikivao je Luka Bojović na, kako su ocenili izveštači španskog El Paisa, vrlo korektnom španskom jeziku, prilikom hapšenja u Španiji, praveći medijsku feštu od tog čina ukazujući da on i njegovi pajtaši nisu kriminalci, ili bar ne „obični kriminalci“, već vojnici, tvrdi momci (Vuk Bojović bi rekao „zajebani“) koji su ratovali za svoju zemlju…

luka-bojovic-newsweek.jpg
Fonet/AP 

Odrednicu koju su španski novinari stavili uz njega je, međutim, panadero. Iliti pekar.

Jer Luka Bojović je držao pekaru u Beogradu, baš kao i njegov životni uzor Željko Ražnatović Arkan, a nazvati Luku Bojovića pekarom jednako je besmisleno kao Arkana zamisliti kako mesi hleb i pogačice za života. Pekara je, eto, postala simbol za nešto drugo.

Luka Bojović se pokazao kao majstor za medijsku feštu, baš kao što je njegov otac Vuk Bojović decenijama na talentu za kreiranje medijske fešte izgradio „Vrt dobre nade“, duboko u sebi svestan da će ta nada biti dostupna mnogima, osim njegovoj porodici.

„Ako je kriv, neka mu bude prokleto deveto koleno“, rekao je Vuk Bojović u jednom od poslednjih intervjua, uveren da njegov sin nije to što mediji pišu i da iza svega stoji obračun sa njim lično, zbog neposlušnosti prema vlastima, a prgav kakav je bio, jeste bio u klinču sa skoro svim vlastima…

(Nedeljnik.rs/Veljko Miladinović)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kriminalci koji su obeležili 90-te!