BIO JE KRALJ ZVEZDARE, CECIN I SINDIN DEČKO I NAJVEĆA FACA U BEOGRADU: Njegov otac je projektovao kupolu na Hramu Svetog Save a ubio ga je njegov maloletni potrčko

Mlad, lep, zgodan, popularan, bogat. Dejan Marjanović Šaban, sin čuvenog arhitekte čije je remek delo kupola na Hramu Svetog Save u Beogradu mogao je biti šta god poželi, ali je ipak odabrao život sa one strane zakona.

Najbolja drugarica mu je bila Mira Škorić, a zabavljao se sa Svetlanom Cecom Veličković i Jelicom Matić Sindi.

U javnosti je predstavljen kao mladi uspešni biznismen koji drži butike i razne druge lokale u gradu. Novine su ga prozvale kraljem Zvezdare. Bio je jedno vreme dobrovoljac u ratu, ali nije voleo o tome da priča.

18. oktobra 1994. godine hitcima iz revolvera ubio ga je njegov maloletni kum Aleksandar Paunovic poznatiji kao "Mali Paun".

Paunović, tada petnaestogodišnjak, pucao je u Marjanovića ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo u Bulevaru revolucije. Sedmog dana posle ubistva Paunović se predao policiji.

Govorilo se po beogradskom podzemlju, da je Mali Paun ubio Šabana samo da bi se pokazao većima od sebe.

Marjanovićevi prijatelji tvrdili su da je ubistvo bilo naručeno, ali je Paunović na suđenju ispričao da ga je Marjanović maltretirao i primoravao da za njega obavlja neke poslove. Paunovićeva majka tvrdila je da su ti poslovi vezani za prodaju droge.

Nekoliko trenutaka pre ubistva posvađali su se oko revolvera.

Došlo je do otimanja i gušanja, a zatim ubistva. Paun je imao kupljene avionske karte za Ameriku, kako bi napustio Jugoslaviju "dok se vazduh ne pročisti".

Sutradan, policija je saopštila da je uhapsila Milana Radonjića (18) iz Beograda koji se sumnjičio da je pomagao Paunoviću, koji se posle zločina krio po Beograd

Paunović je veče pred ubistvo Dejana Marjanovića pucao na njega dok je ulazio u svoj stan. Tada ga je čekao na stepenicima i kada je žrtva otključavala vrata ispalio je pet, šest hitaca.

Marjanović je uspeo da izbegne ranjavanje jer se bacio na pod i zatvorio ulazna vrata. Okružno tužilaštvo u Beogradu ovaj događaj je okvalifikovalo kao pokušaj ubistva, dok je sud ocenio da je reč o krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti.

U beogradskom podzemlju se tvrdilo da je Paunovića po izlasku iz zatvora uz svoje društvo privukao Bojan Petrović.

Navodno, Petrović ga je mnogo cenio i voleo kao srčanog klinca.

Sredinom 1996. godine Paunović je osuđen na šest godina maloletničkog zatvora, a sud je njegov postupak okvalifikovao kao "ubistvo na mah" jer je pucao "u stanju pojačane nervne napetosti i straha". Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu 6. marta 1997. godine i posle dve i po godine provedene u Centralnom zatvoru u Beogradu i Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, Paunović je pušten da se brani sa slobode. Na ponovljenom suđenju osuđen je na četiri godine zatvora i 23 maja 1999. je trebalo da ode u zatvor i odsluži ostatak kazne od 20 meseci. Imao je tada 22 godine. Pre odlaska na robiju Paunović je ubijen u svom stanu.

Ubila ga je njegova tadašnja devojka Jasmina Antonijević zvana Deni, koja je kasnije u medijima dobila nadimak Crna Jasmina. Ona je tvrdila da ju je Paunovic konstantno maltretirao, tukao je bejzbol palicom, da joj je na dan ubistva pretio da će je ubiti.

Ona je onda u strahu uzela njegov pištolj i stavila ga između butina. Videvši, kako je navela, njegov ubilački pogled i osmeh, zapucala je i pucala sve dok se pištolj nije zakočio. Pošto je pao na vrata nije mogla da izađe iz stana, već je iskočila kroz prozor. Na kraju je rekla da se plašila dečka i da je on imao običaj da puca pored nje,(mnogi sumnjaju u njenu verziju ubistva) Pištolj kojim ga je ubila zakopala je u blizini manastira Rakovica.

Nakon odslužene kazne, Jasmina je opet ušla u vezu sa narkomanom koji ju je takođe maltretirao i njega je ubila. Danas služi kaznu za to delo.