(VIDEO) GIŠKIN GOVOR NA SAHRANI NAJBOLJEG DRUGA LEDI KRV: Brate, ja od danas puštam bradu, a brijaću je krvlju tvojih dželata! Preksinoć sam pomišljao da ih ubijem 10, ali ubio bih Srbiju...

Krvave devedesete počele su političkim ubistvom Branislava Matića Belog, bliskog saradnika i finansijera SPO! Sa više od 30 metaka Matić je izrešetan pred porodicom, na kućnom pragu, ispred kuće u Ulici Milana Raspopovića 3, 4. augusta 1991. godine, u 21.20 sati.. Motiv je bio i više nego jasan, ubistvo je do današnjeg dana ostalo nerešeno kao i mnoga druga iz tog perioda, a upućeni su nalogodavce tražili među najvišim državnim strukturama.

Na Branislava Matića - Belog, s leđa i bez opomene, ispaljeno je oko 30 metaka, najvjerovatnije iz automata “uzi”. Ubice su se nalazile iza parkiranog belog kombija, u maskirnim uniformama, a posle zlocina pobegli su belim “mercedesom” bez tablica, odnosno isparili u noć…

Jedan od najboljih prijatelja Branislava Matića, Đorđe Božović Giška, na sahrani najboljeg druga, održao je govor, upamćen do danas, i zbog koga je većina učesnika tužne povorke zaplakala.

- Već 7 meseci živimo čekajući, sa ponosom i sa stegnutim zubima, tu smrt koju nam poručuju sa svih strana. Brate, nisi se plašio, nisi hteo ni pištolj da nosiš, ja sam ti ga dao. Ja sam ti, brate, dao i mašinku. Nije bila kod tebe kada su na tebe izdajnički pucali. A znali smo, brate, da će nas ubiti. Brate moj rođeni, mi njima praštamo, ali im praštamo samo dok se ne završi taj konflikt, praštamo im dok je Srbija zvanično u poluratu i dok bude u ratu. A posle toga, brate moj rođeni, sledi osveta, osveta! Braćo, sledi osveta za ovo! Ovo ne može da prođe ovako! Ja od danas puštam bradu. Bradu ću, braćo, obrijati kada Srbija bude prethodno pobedila rat i kada je budem brijao sa krvlju njegovih dželata! Ja sam već preksinoć pomišljao da ubijem 10 dušmana i 10 njegovih dželata. Nisam hteo, jer ubio bih Srbiju - izjavio je tada Božović.

U potresnom govoru, Giška je očigledno prozvao tadašnji državni vrh, ali i čelnike podzemlja koje je krivio za likvidaciju Belog. Samo nekoliko meseci kasnije, Božović je stradao ratištu kod Gospića, a niko do danas nije poverovao u zvaničnu verziju da je poginuo od metka neprijatelja, već da je smrtonosni hitac stigao s leđa!

Branislav Matić Beli (39), nekoliko dana prije likvidacije, dobio je najozbiljnije upozorenje od „prijatelja“ da se mane političkog angažmana oko SPO-a i svih poslova finansiranja i organizovanja Srpske garde! Jer, postao je već bio ozbiljan trn u oku ondašnjem režimu, pogotovu njegov i Giškin angažman u Srpskoj gardi, čija se obuka u Košutnjaku i prijem novih članova, te 1991. godine - bili u punom jeku! Tih dana neko je među Voždovčane doneo komentar iz vrha države: „Ma neće mi oni praviti Spartu u srcu Beograda“…

Ubili su ga ljudi koji su iza sebe imali državu

- Parkirali smo se ispred naše kuće, a u automobilu su bili Branislav, naša komšinica, dvoje njene dece, devojka Đorda Božovića i ja, pričala je Tanja Matić.

- Tek što smo izašli i krenuli prema kapiji, iza belog kombija pojavila su se dva čoveka u maskirnim uniformama i kapama sličnim graničarskim. Branislav je u tom trenutku zaključavao auto. Zapraštali su rafali. Te zveri nisu obratile pažnju ni na to što je jedno dete spavalo u sobi koju su izrešetali meci. Moj otac ga je doveo pre nego što smo se mi vratili kući. S obzirom da su već tada čekali, morali su da znaju da je dete u kući. Ni danas, još se ne zna ko je ubio, i zašto, Branislava Matića Belog.

“Branislava Matića Belog, jednog od organizatora Srpske garde, na užasan način ubili su ljudi koji su iza sebe imali srpsku državu”, rekao je na konferenciji za štampu 5. augusta Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove.

“Pucali su u njega iz “uzija”, a desetine metaka ispaljeno je kada je vec bio mrtav. Niko ne može da kaže ubica je taj i taj, ali sve indicije pokazuju da je ubistvo političko i da ga je organizovao sam vrh Srbije…”

Branislav Matić Beli (39), nekoliko dana prije likvidacije, dobio je najozbiljnije upozorenje od „prijatelja“ da se mane političkog angažmana oko SPO-a i svih poslova finansiranja i organizovanja Srpske garde! Jer, postao je već bio ozbiljan trn u oku ondašnjem režimu, pogotovu njegov i Giškin angažman u Srpskoj gardi, čija se obuka u Košutnjaku i prijem novih članova, te 1991. godine - bili u punom jeku! Tih dana neko je među Voždovčane doneo komentar iz vrha države: „Ma neće mi oni praviti Spartu u srcu Beograda“…

- Beli je bio iskusan čovek, hrabar, ali proračunat, pa ipak, nije tek tako mogao preći preko upozorenja starih drugara - prisećaju se i tih detalja njegov bliski rođak Mija i Joca, veliki prijatelj i prvi komšija sa Voždovca. - Najednom se promenio a bila je vidna je bila promena u njegovom ponašanju. Odjednom je postao nekako previše ozbiljan.

Beli je više nego dobro znao snagu i moć države, jer je shvatio odakle mu stiže „pretnja“ koju su mu najdobronamernije preneli „prijatelji“ na tajnom sastanku u Zemunu. Posle 9. marta i na ulici provere moći koju je tada baš zahvaljujući njima, Voždovčanima, imao SPO - ništa više nije bilo kao pre, jer je režim definitivno shvatio da ima posla sa „opasnim neprijateljem“…

- Ma, i nama je tada sve bilo jasno - nastavljaju svoju ispovest njegovi najbliži prijatelji. - Sve se nekako odigralo uoči puta u Takovo, gde je trebalo da se formira odeljenje garde pod imenom slavnog junaka Tanaska Rajića. Najednom je počeo da priča, baš uoči puta, tog 4. augusta 1991. godine u stilu „ ma, ljudi, šta ćemo tamo, pa zar treba i ja da idem…“. I sve u tom stilu. Govorimo mu, Beli, šta pričaš, sad moramo i sam znaš da nam nema nazad. A, on, nekako zamišljen, odsutan. Znao je ono što mi nismo, a bio je dovoljno hrabar i odvažan da nam ništa ne kaže…

Tog 4. augusta, rano izjutra krenuli su ka Takovu na formiranje tamošnje garde „Tanasko Rajić“…

- Sedamo u kola, a on će, tek što smo izašli iz Beograda, onako nervozno: „Koliko ima do tamo? Ma, ko će da ide tamo?"

Brecnem se, a on mi, možda i prvi put u životu, ljutito odbrusi – priseća se tih dešavanja Joca.

- Vidim da je strašno nervozan, ali ne znam zbog čega… Jedva nekako sve to obavismo u Takovu. Sedimo u kafani pred povratak kući, a on bled, nervozan, skoro da ne progovara. U putu samo gleda dete u kolima, kao da je znao da se i od njega oprašta…

Svima je bilo jasno odakle vetar duva u likvidaciji Belog. Tog dana, na istom mestu, trebalo je da bude ubijen i Giška, ali je vozeći džip kasnio za Belim samo nekoliko minuta. Dovoljno za akciju iz zasede…

A, posle pokušaja da se likvidira i Giška u hotelu „Slavija“, kada se spasio skokom sa drugog sprata kroz prozor - svima je bilo više nego jasno „da imperija uzvraća udarac“ zadat 9. marta! Pokušaji svađanja sa Arkanom - bilo je samo bacanje prašine u oči tada vrlo moćnim Voždovčanima, na šta oni, međutim, nisu naseli…

BOMBA ZA INSPEKTORA

Iako nisu polagali velike nade u istragu beogradske policije o ubistvu Belog, jedan mladi inspektor po imenu Rade, nekoliko nedelja kasnije, došao je kod Voždovčana:

- Rekao nam je da je na tragu ubicama i da će slučaj ubistva Belog vrlo brzo rešiti - pričali su Mija i Joca.

- Niko to tada nije uopšte ozbiljno shvatao, pogotovo što je bio mlad i sigurno dovoljno neupućen u sva dešavanja toga doba… Ali, kad je u kafić „Bananas“, tu, u našem komšiluku, kroz izlog bačena bomba od čijih je posledica taj isti inspektor umro u bolnici - sve nam je bilo jasno. Neko nije dozvolio da se taj slučaj još tada reši!? Mada, ruku na srce, još tada nam je Tapi govorio kako je Belog ubio Naser Orić!!!

Milica Otašević (50), supruga osnivača Srpske garde Jovana Otaševića, nastradala je samo dan nakon što je u javnost izašla priča o detaljima ubistva Branislava Matića Belog, gdje je ona bila jedini svedok. Članovi Miličine porodice nisu želeli da daju izjave. Samo su rekli da su u jako teškom stanju i zamolili da ih ostavimo na miru.
Milica je tog dana kćerki Jeleni rekla da „ide da se malo provoza“ i sela je u „jugo“. Tada ništa nije ukazivalo na samoubistvo.

Danima pred smrt Milica se nije osjećala dobro, imala je psihičkih problema. Izvor tvrdi da je na jednoj od beogradskih pumpi Milica kupila kanister benzina. Potom je došla do parkinga hotela „Avala“, gde je sama u automobilu sedela oko 15 minuta. Za to vreme uspela je da se polije benzinom, pokrene automobil i zapali se. U dve eksplozije koje su se desile za samo pet sekundi automobil je u potpunosti izgoreo. Njeni posmrtni ostaci preneti su na Institut za sudsku medicinu, gde je izvršena njihova obdukcija i urađena DNK analiza.

Milica je tragično nastradala samo dan nakon što je njen suprug u intervjuu za „Reviju 92“ otvoreno progovorio o nepoznatim detaljima iz svoje prošlosti, u kojem je teško optužio SPO za razne malverzacije.

U istom članku on je govorio o tome kako se zaista odigralo ubistvo Belog. Milica je tog dana sa tada dve maloletne kćerke bila u kolima sa Branislavom. On je izašao iz vozila, a njih tri odmah za njim. Snajperista je sa nekoliko metaka pogodio Belog. Čim je čula pucnjavu, Milica je legla na zemlju pored dece.

- Beži, Milice, neće tebe! - povikao je teško ranjeni Beli.

Dok je Milica ležala na zemlji, pored nje je prošao drugi ubica i stao joj nogom na ruku. Bez reči je prišao Belom i pucao u njega sa nekoliko metaka. U telu Matića policija je pronašla 29 metaka. Branislav Matić Beli je bio istaknuti član i finansijer Srpskog pokreta obnove.

Jovan Otašević je od jednog bliskog prijatelja dobio knjigu u kojoj je bila poruka sa scenarijem likvidacija napravljenim u državnom vrhu.

- Na spisku je bilo devet imena, među kojima i Giškino. Od tih devet, sedmoro je ubijeno tačno po napisanom scenariju, a sa te liste živi smo samo Vuk Drašković i ja. Život mi je spasio jedan od glavnih udbaša, desna ruka tadašnjeg šefa DB-a, koji je umesto da parafira moju sliku, što je bio znak odobrenja za likvidaciju, na stadionu Partizana, pocepao moju fotografiju - rekao je Otašević. On je tvrdio i da je na spisku likvidacija bilo i ime Giškinog prijatelja Belog.

Beli je bio u Giškinom džipu, kojim je prevozio ženu i decu. Vozio je brzo, prvi stigao u Beograd i naišao na ubice.

U zelenom ‘fordu’ i belom ‘golfu’ čekala su po dva likvidatora. Branislav Matić Beli je pokošen rafalom iz ‘kalašnjikova’ pred očima dece Jovana Otaševića. Ubica, koji je u Belog ispalio 26 hitaca, potom je otvorio vrata džipa i ‘overio’ ga pred decom.

- To je jedna od najsurovijih likvidacija, a organizovala ju je Državna bezbednost. Između džipa u kome su bili Beli i deca i njihovih kola nalazio se kombi, za koji smo kasnije utvrdili da pripada MUP-u Srbije ali je, navodno, bio iznajmljen firmi ‘Jugoagent’ - rekao je Otašević.

Te noći, tvrdio je on, načelnicima policije na Ubu i u Valjevu naređeno je da propuste zeleni ‘ford’ i beli ‘golf’. Otašević je rekao i da su, po njegovim saznanjima, u ‘Sablji’ uhapšeni neki momci koji su priznali da su dobili 300.000 maraka da likvidiraju Belog.

- Gišku je ovaj zločin strašno pogodio. Te noći, nekoliko momaka je selo u automobile, napravilo kolonu i od Slavije do Terazija pucalo u vazduh iz 36 mašinki. Vlast i DB su se toga najviše plašili - pričao je Otašević.

Policajac Rade Avramovski, prema Otaševićevim navodima, tada se zakleo Giški da će pronaći ubice. Mesec dana kasnije, kada je došao do izvesnih podataka, ubijen je u jednom beogradskom kafiću.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Kriminalci koji su obeležili 90-e!