KOBRE SU MI UPALE U SOBU, KEROVI ME UNAKAZILI PRED ĆERKOM: Gagi otkriva kako su ga uhapsili! AUSTRIJSKA SLUŽBA MI ČESTITALA NA UBISTVU ARKANA

Dragan Nikolić Gagi, koji u zatvoru Zabela služi kaznu od 30 godina zatvora zbog učešća u trostrukom ubistvu u „Interkontinentalu“ 15. januara 2000. u ekskluzivnoj ispovesti opisao je poslednji dan svog boravka na slobodi - taj 15. april 2003.

- Neko vreme u Austriji, u Beču, možda šest ili sedam meseci, živeo sam u stanu starog prijatelja Brace, koji se vodio na njegovu ženu Zoricu. Pravilo mi je bilo da se uvek vozim taksijem, a da se s ljudima sastajem u hotelima. Posle sam prešao u stan koji se vodio na Bracinu ćerku Dolores, koja je imala oko 30 godina i živela je s momkom Filipom šest meseci u Tokiju, a šest meseci u Beču. Na Filipa su se vodili svi telefoni, a na Dolores stan, tako da priče da sam živeo u stanu nekog političara Popovića (Vladimira Bebe Popovića, prim. aut.) nisu tačne - ističe Nikolić.

Gagi je u stanu živeo sa suprugom i ćerkom. Na dan kad je uhapšen, supruga nije bila u Austriji, već u Srbiji.

- Tog dana, 15. aprila 2003, s ćerkom, koja je tada imala tri godine i 10 meseci, krenuo sam da prošetamo do stana u kojem je u Beču živela moja rođaka Gordana V. U povratku sam s ćerkom svratio do prodavnice da kupim doručak. Svratili smo i u butik, svidele su joj se marame, ušli smo da ih proba. Šalili smo se, isprobavala je sve boje, rekla je koja joj se najviše dopada. Prodavačici sam rekao: „Spakuj nam sve.“ Bila je radosna - priseća se Gagi.

Nikolić je po povratku u stan na ulici primetio vatrogasna kola, hitnu pomoć i ljude obučene kao beskućnike, a kasnije je shvatio da su zapravo bili policajci.

- U stanu ćerki puštam crtaće, spremam doručak, a na internetu gledam šta se događa u akciji „Sablja“. U trenutku čujem neku vrstu eksplozije. Ustajem i odmah stajem ispred ćerke da je zaštitim, bacam pogled, vidim razvaljena ulazna vrata od stana, kobre u crnom s maskama na licima i kerom trče pravo ka meni. Mahinalno podižem ruku, pas me je izujedao, i danas na ruci imam ožiljak. Padam na pod i vidim kraičkom oka kako mi ćerku iznose iz stana. Uperili su mi pištolj u glavu. Pitaju me kako se zovem, ja im kažem svoje pravo ime, iako sam kod sebe imao i mađarski pasoš na ime nekog biznismena - priča Nikolić.

Kaže, znao je da nema svrhe da pokuša da se lažno predstavi, bilo mu je jasno da znaju ko je.

- Odvode me u policijsku stanicu u 14. bicirku. Načelnik mi kaže: „Gospodine Nikoliću, uhapšeni ste po poternici Interpola iz Srbije. Traženi ste kao saučesnik trostrukog ubistva.“ Onda mi kaže da imam i internu poternicu iz Beča iz 1990 - tri provalne krađe i neki pokušaj krađe. Sve sam potvrdio. Sprovode me u bolnicu istražnog zatvora u Beču. Tamo je pregledao doktor Šopa, vrlo korektan i uljudan čovek. Gospodin s „roleksom“ na ruci i veliki stručnjak. Kaže mi: „Nemojte se ništa brinuti, Nikoliću, zbog ovoga s rukom, mozak pamti sve - i biceps i triceps će se vratiti.

Znamo ko je bio Arkan

- Nekoliko dana kasnije u bolnicu dolaze dva naoružana pripadnika specijalne jedinice. Na glavi imaju kape, u crnom su. Liftom me sprovode u kancelariju istražnog sudije. Uvode me u kancelariju, vidim dva gospodina srednjih godina, elegantno obučena. „Čestitamo, gospodine Nikoliću“, kaže mi jedan pripadnik tajne policije. Pitao sam zašto. „Znamo ko je bio Željko Ražnatović Arkan.“ Kažem im da je u pitanju greška. Rekao sam da ne mogu da prihvatim čestitke jer s tim nemam ništa. Nasmejali su se i rekli: „Bez obzira na to, to je vrlo hrabra stvar bila, mi bismo ipak da ti čestitamo.“ Razgovarali smo, ne dugo. Podvukli su da znaju i da im je žao što je ćerka prisustvovala sceni u stanu, ali da je moralo tako jer me Interpol traži zbog teškog dela, a i karakteristike koje je poslao Interpol iz Beograda su mi takve. Na kraju razgovora srdačno smo se pozdravili. Rekli su mi: „Gospodine Nikoliću, ako ti nešto treba i želiš da razgovaramo, reci nadzorniku bolnice, mi ćemo doći.“ Nisam im se nikada obratio. Pitam se i danas kako bi se moj život odvijao da sam prihvatio čestitku - pita se Gagi.

U bolnici je proveo devet meseci i 20 dana, imao je dobar tretman, na koji nije imao zamerke.

- Čim sam uhapšen, angažovao sam poznatog bečkog advokata Petra Filipa. Ispričao sam mu o razgovoru s tajnom policijom, interesovalo me je njegovo mišljenje. Rekao mi je: „To je vaša stvar.“ Pokrenulo se pitanje te tri krađe i jednog pokušaja. On mi je rekao da je gotova stvar, da tu nema ništa i da je zastarilo. Rekao sam mu da mi to ne odgovara. Naime, ponovljeno suđenje za „Interkontinental“ bilo je u toku. Objasnio sam mu da moram ostati do kraja 2003. kako bih dao prostora Gavriću i Đuričiću da izađu na slobodu, jer im je u oktobru isticao pritvor. Jedan mi je brat od tetke, a drugi kum.

Gagi je uspeo da prolongira izručenje, i Gavrić i Đuričić u oktobru 2003. našli su se na slobodi.

- 15. februara 2004. ušli su kod mene u sobu. Rekli su mi da se obujem. Znao sam o čemu se radi, jer mi je desetak dana pre toga uručeno rešenje o ekstradiciji. Rekli su mi: „Gospodine Nikoliću, moramo da vas pretresemo, ne vraćate se u sobu.“ Stvari će biti spakovane i donete na aerodrom. Letiš za Srbiju.“ Inače, nikada u životu nisam više puta bio pretresan nego toga dana. Skidali su me do gole kože. Po mene su došla dvojica policajaca iz Srbije, a učestvovao je i veliki broj pripadnika austrijskih specijalnih jedinica. Prebacili su me na aerodrom. Lisice mi nisu skidali ni dok sam jeo. Kada sam izlazio iz aviona, na aerodromu Surčin, sve je bilo plavo od policajaca interventne jedinice - priseća se Nikolić svog povratka u Beograd.

(Kurir.rs/Jelena Spasić/Foto: Dragana Udovičić, Shutterstock)

NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU

ZABRANJENO PREUZIMANJE TEKSTA I FOTOGRAFIJA BEZ SAGLASNOSTI REDAKCIJE

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Ekskluzivno! Evo kako je Arkanov ubica uhapšen u Beču!