GIŠKA JE OD SADA SVETI ĐORĐE: Saborac o telu komandanta Garde: Imao je rupe umesto očiju, ali je kompletna fizionimija sačuvana!

Giška je u petak, kada je sanduk iskopan, bio isti onakav kakvog smo ga u septembru 1991. zatekli na krevetu pored majke Milene, kaže Miško Janković

Ovim rečima za Kurir počinje ispovest Milan Miško Janković, komandant Ravnogorskog odreda Srpske garde, prijatelj i saborac Đorđa Božovića. Naš sagovornik je neposredno pre sahrane u Crnoj Gori video netaknuto Giškino telo, o čemu je Kurir prvi pisao.

Sav sam se naježio

- Slavica, Giškina sestra, u petak mi je odmah poslala poruku da je njegovo telo netaknuto. Odmah sam javio našim saborcima i oni su jednako bili iznenađeni. Uverio sam se u to u Crnoj Gori, na groblju Martinika, jer nisam mogao da prisustvujem ekshumaciji. Usledio je šok. Sav sam se bio naježio. Nisam mogao da zaspim posle sahrane u subotu uveče. Bila je takva da je teško mogu opisati, ono je trebalo doživeti i videti. Takvo poštovanje... Najvažnije je da je ispunjena poslednja Giškina želja da počiva na tom groblju - priča Giškin prijatelj za Kurir.

Janković se sa setom priseća prijateljstva sa Đorđem Božovićem, sa kojim je delio dobro i zlo.

- Za mene je Đorđe bio čovek u pravom smislu te reči, jer boljeg i harizmatičnijeg od njega nisam sreo. Bio je pravedan, pošten, sušta dobrota... I kad je bio ljut, bio je pravičan. Njegovo netruležno telo mi je potvrda i opovrgavanje pojedinaca koji nisu bili na ratištu sa nama, a pričali su svašta, svakakve gluposti. Ovo će svako tumačiti različito, ali ko veruje, ovo je za njega božje čudo - rekao nam je Janković.

Zajedno se borili

On objašnjava da je kobnog 15. septembra 1991, kada je Giška poginuo, takođe bio na ratištu u Gospiću.

- U tom trenutku nismo bili na istom položaju. Za njegovu pogibiju sam čuo kasnije, pa u tom trenutku nisam video njegovo telo. Potom sam otputovao za Beograd i otišao u Giškinu kuću da izjavim saučešće. Ležao je u krevetu, na grudima mu je bio krst, a pored njega je plakala majka Milena. Takvog kakvog sam ga zapamtio, video sam ga i 26 godina kasnije, njegovo telo bilo je netaknuto, kao i taj krst - priča naš sagovornik, koji je ostao nepokretan kada ga je na ratištu pogodio dumdum metak.

Giškina omiljena pesma

BRANO ZAPLAKAO DOK JE GUSLAR PEVAO

Premeštaj Giškinog tela u porodičnu grobnicu obavljen je u subotu u selu Kuči u Crnoj Gori, a sahrani su prisustvovale brojne poznate ličnosti iz Srbije i Crne Gore, koje su došle da odaju počast ubijenom Božoviću.

- Brana Mićunović je ispao jedan i jedini prijatelj, koji je bio i ostao brat do kraja. Giškin kovčeg su nosili najmlađi gardista iz Milanovca i Marko Matić, sin Branislava Matića Belog. Posle sahrane, organizovan je ručak u jednom restoranu na kome je guslar pevao Giškinu pesmu. Svi su pevali poslednju strofu, sa njima i Brana. Svima su nam suze krenule koliko je sve bilo dirljivo - kaže Milan Janković.

Kurir / Jelena Rafailović

Foto: Vijesti, Nebojša Mandić, Jelena Rafailović, Privatna arhiva

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

VESTI KURIR TV UŽIVO! Saslušani studenti u Prekšajnom sudu!