SLAVICA (42) IZ BEOGRADA OTIŠLA NA SEANSU KOD ZORICE MARJANOVIĆ: Kad je ušla unutra sledila joj se krv u žilama! Evo šta joj se tamo desilo
Slavica J. (42) iz Beograda tvrdi da joj je svekrva pokojne pevačice Jelene Marjanović, Zorica Marjanović, pomogla kada joj je u životu bilo najteže i kada su čak i lekari od nje digli ruke.
Uplakana Slavica otvorila je dušu za Kurir, priznavši da se i sada sva trese kada se seti pakla kroz koji je prolazila pre nešto više od dve godine. Kako priča, čitav život joj se srušio u sekundi i mislila je da se sled nesrećnih okolnosti nikada neće završiti.
"Radila sam za kasom u jednoj lokalnoj prodavnici, nisam u struci mogla da pronađem posao. Sve mi je teže bilo vremenom da stojim po osam, devet, nekad čak i deset sati. Bila sam iscrpljena, vrtelo mi se u glavi, često mi je bilo belo pred očima, a plafon se spajao sa podom. Kada sam se prvi put požalila šefu i zamolila za slobodan dan ne bih li otišla na analize, pogledao me je kao da ga to uopšte ne interesuje i poručio da ne moram ni da se vraćam, jer "posao ne može da čeka". Sreća pa sam imala podršku majke koja mi je rekla da odmah dam otkaz, dođem kući i posvetim se sebi i zdravlju od kojeg preče nema. Međutim, i ono mi je bivalo sve gore", objašnjava ova Beograđanka, insistirajući da zbog delikatne situacije ne otkrivamo njen identitet.
Sumnjala je na malokrvnost, pretpostavljala zbog simptoma da joj je nisko gvožđe, ali kada je dočekala sve rezultate, tek je usledio šok.
"Na papiru je sve bilo u redu! Doktorka u domu zdravlja mi je rekla da može da me šalje na dalje pretrage, ali da joj ovako deluje kao da sam samo premorena. A ja sam se i psihički i fizički osećala očajno, bez posla, sama sa detetom od 4 godine, jer me je muž napustio čim nam se ćerkica rodila, starom majkom i bez posla... Ništa mi u životu nije išlo, kao da nigde nisam videla svetlu tačku, čak sam se i od prijatelja udaljila. U tako, iz mog ugla bezizlaznoj situaciji, okrenula sam se nadrilekarskim sajtovima. Po nekoliko sati čitala sam o iskustvima ljudi kojima medicina nije mogla da pomogne, a pojedina iskustva bila su jeziva. I tako sam jedne večeri videla da njih nekoliko preporučuje jednu adresu - Zoricu Marjanović. Očajna i umorna od života odlučila sam da odmah sutradan sednem u autobus i odem u Crvenku, nisam znala gde, ali sam pretpostavila da će me već neko od komšija uputiti", seća se Slavica, dodajući da je ono što je potom usledilo zakopala negde duboko u sebi sve dok pokojna Jelena nije ubijena. Tada je, priča ona, Zorica, kojoj se u teškom trenutku obratila, odjednom postala epicentar pažnje javnosti.
Ističe u nastavku svoje ispovesti da je u poslednjih nekoliko meseci pročitala i čula "niz nebuloza o jezivim seansama kod Jelenine svekrve", dok je istina sasvim drugačija. Ipak, ni tada, a ni sada, nije joj svejedno kada se priseti onoga što joj je Zorica rekla. Naprotiv...
"Zakucala sam na kapiju, otvorio mi je jedan mlađi muškarac, tek posle sam saznala da je to Zoričin sin Miloš. Nisam ni znala šta da mu kažem, ko sam ja, zašto sam na njihovim vratima. Samo sam šapnula da tražim Zoricu i nisam mogla da zaustavim suze. Delovao mi je hladno, ali je samo klimnuo glavom i pokazao mi da uđem. Zorica je već bila na pragu. Predstavila sam joj se, rekla da sam čula za nju i zamolila za pomoć. U glavi mi se ponovo sve okretalo, kao da ću se srušiti svakog trenutka. Uvela me je u jednu sobicu koja je delovala poput oltara, ikone su bile svuda i meni, vaspitanoj u veri, uopšte nije bilo prijatno, nešto teško se osećalo u vazduhu.
Pokazala mi je da sednem prekoputa i rekla da joj ispričam šta osećam. Sve što sam govorila tada delovalo mi je nepovezano i besmisleno. Vrti mi se u glavi, malaksala sam? Zvuči kao glupost, kao nešto što muči svakog čoveka koji živi u velikom gradu, opterećen obavezama. Ali nije bilo samo to, sve je oko mene bilo nekako crno. Zorica me je ćutke posmatrala, stala pored mene i rekla mi da zažmurim. Iskreno, nikada u životu nisam bila tako prestrašena. Ta teskoba koju sam osećala čim sam kročila u prostoriju kao da je ulazila u mene, širila se, sva sam se sledila. Zorica mi je stavila ruku na čelo, ćutale smo obe. Sva sam drhtala, a onda kao da je neko pritisnuo prekidač i upalio svetlo. U meni. Zorica mi je rekla da duboko dišem i smirim se i pomerila ruku na moj potiljak. Zabacila sam ramena unazad i molila Boga da se ova agonija u mom životu jednom zauvek okonča. Posle minut-dva, koji su iza mojih zatvorenih očiju delovali kao večnost, rekla mi je da otvorim oči. Otišla je, sipala mi vodu i pružila čašu. Uputila mi je nekoliko reči podrške, podsetila me da imam dete zbog kojeg moram biti jaka i boriti se kroz život. Ustala sam, samo želeći da što pre krenem kući. Pitala sam je koliko sam dužna, ona je samo odmahnula rukom. Ipak, nisam mogla tek tako da se okrenem i odem. Pored ikone Presvete Bogorodice na stolu ispred ostavila sam 1.000 dinara. Dugo posle mučilo me je pitanje da li je to bilo premalo, ali više nisam imala. Ipak, osećala sam se bolje, mnogo bolje", priseća se Slavica.
Kako sama kaže, spavala je posle seanse sigurno 12 sati, a kada se sutradan probudila, osećala se mirnije. Glavobolja je nestala, a ona je izašla sa ćerkom u park i shvatila da još ima razloga da se bori.
"Odmah sam krenula da tražim nov posao i raspitujem se da li neko traži radnicu, pozvala sam kumu za koju mesecima pre toga nisam imala vremena, posvetila se svom detetu. Imala sam nju i majku, imala sam iskrene prijatelje. Svi smo bili zdravi. Kako sve to nisam ranije shvatala? Ne mogu da tvrdim da to ima veze sa odlaskom kod Zorice, ali tako sam se osećala. Kada sam posle godinu dana na vestima čula za tragediju u Borči, bila sam šokirana", završava potreseno ova Beograđanka.
Podsetimo, Zorica Marjanović, svekrva ubijene pevačice Jelene, prošle godine je sa tužilaštvom sklopila nagodbu i priznala da se bavila nadrilekarsvom. Osuđena je uslovno na tri meseca zatvora.
Šta o Jeleninom ubistvu zna najmisterioznija osoba iz porodice Marjanović, nije obelodanjeno ni nakon njenog saslušanja u Višem tužilaštvu u Beogradu 16. oktobra, jer je ona zadržala pravo da, kao blizak član porodice osumnjičenog Zorana, ne daje izjave.
Ona je, takođe, dva puta odbila da se podvrgne poligrafskom ispitivanju u policiji. Pravdala se da će, ako ode na poligraf, izgubiti svoje magijske isceliteljske moći. Iz istog razloga, svekrva se nikada nije pojavljivala na grobu ubijene snaje, jer to navodno utiče na njenu auru, a da joj to ne bi uticalo na energiju, nije išla ni na Jeleninu sahranu.
Kako je tada rekao njen suprug Vladimir Marjanović, ona tamo nije smela da ode zbog posla kojim se bavi jer je na groblju veoma loša energija i ako bi se tamo pojavila, ugrozila bi svoju energiju. Ipak, mnogi su ovaj postupak protumačili time da se ne pojavljuje ni na groblju ni u medijima zbog straha da svojim postupkom ne ukaže na nešto više o ubistvu svoje snaje.
(Kurir.rs/Foto: Kurir)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Zorica Marjanović napustila Tužilaštvo! Novinari je pitali da li je ona ubila snaju, evo kako je ona reagovala!
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore