EKSKLUZIVNO! ISPOVEST ZATVORENIKA KOJI JE DELIO ĆELIJU SA MONSTRUMOM: Noću me je mazio po kosi, ledila mi se krv u žilama!

Cimeri Aleksandar Radivojević 25 dana proveo u CZ s Markom Nikolićem, koji je 12. jula 2017. na svirep način ubio sina Mihaila i bivšu suprugu Maju ispred Centra za socijalni rad u Rakovici.

Ovo na početku ispovesti za Kurir kaže Aleksandar Radivojević (38) iz Ripnja, koji je 25 dana bio u zatvoru sa čovekom koji je u julu prošle godine zadavio četvorogodišnjeg sina Mihaila, a potom ispred Centra za socijalni rad u Rakovici nožem masakrirao bivšu suprugu Maju Đorđević. Radivojević je u pritvor prebačen 3. decembra i do izlaska je svaki dan provodio s Nikolićem.

Plakao za sinom

- Po dolasku šef blokova mi je rekao: „Sve je okej, super je soba, samo ima jedan Marko koji je ubio ženu i dete. S njim izbegavaj komunikaciju.“ Kad sam ušao u ćeliju, nije me ni primetio. Kao da ne postojim. Prvi razgovor desio se kad smo nakon tri dana ostali sami dok su drugi zatvorenici bili u šetnji. Tada mi je rekao da je on oštećen, da su ga maltretirale žena, ženina drugarica, svastika i da mu nisu dozvoljavali da viđa dete. Citiram ga: „Je*ale su me u mozak četiri godine“ - priča Radivojević.

Ipak, kaže naš sagovornik, Nikolić nikad nije rekao da mu je žao što je ubio dete.

- Ženu, osim u tom jednom razgovoru, nije pominjao. Svu krivicu je svalio na socijalnu ustanovu i na ženine svedoke. Rekao mi je da su mu smeštali namerno, da su pumpali dete protiv njega, da kad god je trebalo da vidi sina, on je navodno bio bolestan. Rekao je da ga godinu dana nije video. Sećam se, jednom prilikom je mnogo plakao i govorio: „Nedostaje mi sin, mnogo mi nedostaje sin.“ To je ponovio mnogo puta. Rekao je da nema zbog čega da živi i da želi da ode kod sina. Nekad je tražio opravdanje za ono što je uradio kriveći druge, a onda je ponekad upadao u depresiju i samo ćutao - kaže Radivojević.

On objašnjava da je svima u ćeliji bilo jasno da s Nikolićem „nešto nije u redu“.

- Bio je umislio da su svi došli s ciljem njega da posmatraju. Često je gledao u jednu tačku i šetao po dva sata oko stola. Potom se popne na krevet i gleda u plafon. Normalno je izgledao dok mu ne primetiš sjaj u očima. Tada shvatiš da se zapravo radi o psihopati - priča ovaj pritvorenik i nastavlja:

- Svi smo ga se plašili. Bio je ogroman, jak, ko odvaljen od brega... Noću nismo smeli da spavamo, plašili smo se da nas ne zakolje. Jedan zatvorenik je čak pustio nokte da može da se brani, a sakrivao je i hemijske svuda, da može da se odbrani u kojem god položaju da se nađe. I meni je bila frka. Nekad me je noću, dok ležim u krevetu, mazio po kosi. Sve je to radio pažljivo, bez ikakve mržnje, kao da mazi dete. Ali opet, ledila mi se krv u žilama. Nakon toga bi seo na krevet i skupio noge... Svi u ćeliji smo mu se približili jer nismo znali šta može da nam uradi na spavanju - kaže Radivojević.

Samo ga otac posećivao

Kako je rekao, Nikoliću je jedino otac dolazio u posetu.

- Donosio mu je pakovanje belog grožđa, isečenu papriku crvenu i zelenu, mandarine, jabuke, pomorandže, pitu s krompirom i bundevaru. On bi to sve izvadio na sto i ponudio sve nas. Ručao je stojeći, a posle jela je uvek prao suđe - ispričao je naš sagovornik.

Ljiljana Stanišić