TUGA! SAHRANJEN DEČAK (5) KOJI SE UTOPIO U RZAVU: Očajna majka jaukala: Ustani, Bole moj, idemo kući, sine!

Petogodišnjeg Boška Karišika na večni put ispratili su jauci majke Vesne i suze stotinu Ariljaca na groblju Vrane

Bio s bratom i ujakom

U subotu su mali Boško, njegov godinu dana stariji brat i ujak Vladimir bili na igralištu pored Rzava, da se deca izigraju na klackalici i ljuljašci. U jednom trenutku Boško je otišao do reke, da li se dete okliznulo i upalo u vodu, ili je dečačić iz radoznalosti zakoračio u plićak, niko ne zna, sekund kasnije nabujala reka ponela je dete niz brzake.

Sat kasnije vatrogasci su telo pronašli kilometar i po nizvodno.

- Nije ovo istina, ovo je prevara, ustani, Bole, idemo mi našoj kući - parali su juče nebo nad grobljem jauci nesrećne majke Vesne, dok su okolo plakali ljudi gledajući mali beli sanduk i ispred njega krst sa natpisom „Boško Karišik, 2013-2018“.

- Sad nam je najteže da malom Viktoru objasnimo gde je Boško, zašto mu nema brata, kuda je otišao - kršio je ruke kraj sanduka dečakov otac Aleksandar.

- Voleo je naš Boško svoje drugare, voleo je igračke, voleo da se igra na ljuljašci, a najviše je voleo da se uveče mazi sa svojom majkom... I bio je radoznao, voleo da sve vidi, upozna, ta ga je radoznalost juče i odnela - oprostili su juče od malog Boška njegovi rođaci.

Boškov deda iz Republike Srpske opraštao se juče od unuka uz teške, staračke suze...

- Ja sam ti, Bole, dao ime, bio ponosan na unuka... Za Božić si bio kod mene, kako smo samo zajedno pevali „Oj, moja ružo rumena“ - čule su se reči starine juče na groblju.

Bolni krici

Mali beli sanduk do večne kuće preneli su rođaci. Iza sanduka najbliži, majka Vesna, baka Snežana, tetke...

I nečiji bolni krik:

- Joj, Boško, trebalo je za Đurđevdan da te krstimo... Joj, Boško...

Zoran Šaponjić