PET GODINA OD MASAKRA! Velika Ivanča sada je SABLASNO I UKLETO SELO: Još samo poštar dolazi! Živimo kao na pustom ostrvu, niotkuda glas da se čuje!
Devetog aprila 2013. u ranu zoru Ljubiša Bogdanović je iz pištolja „CZ 88“ u pet kuća ubio 13 komšija i rođaka, a onda presudio sebi. Do danas se ne zna zašto je to uradio
U ponedeljak, 9. aprila, biće tačno pet godina od masakra koji se dogodio u selu Velika Ivanča, kada je Ljubiša Bogdanović (60) iz pištolja marke „CZ 88“ u ranu zoru ubio 13 komšija, među kojima i dvogodišnjeg dečaka Davida, i tako malo selo kod Mladenovca zauvek upisao u crnu mapu smrti.
Pet godina kasnije vreme i dalje stoji u zaseoku Nedićev kraj, gde je Bogdanović tog dana u crno zavio pet porodica rođaka i komšija, sa kojima je do tada delio dobro i zlo i kojima je, kako pričaju retki preostali meštani, uglavnom pomagao. Jer u ovom delu sela danas živi jedva desetak duša, a ljudski glas se gotovo i ne čuje... Pojedine kuće zarasle su u krov i počele već da se ruše.
Tuga ne prolazi
- Pričaju ljudi da je Ljubiša imao loše gene, da nije imao slogu u kući i da ga je to nateralo da nam zatre kraj, ali nema opravdanja za ovakvo zlo koje nam je naneo - priča za Kurir Vasilije Milošević (74), koji živi nedaleko od kuće Bogdanovića.
On ističe da nikada neće zaboraviti jutro kada je Ljubiša krenuo u svoj krvavi pohod.
- Čuo sam da nešto lupa, kao da neko udara u tarabu. Bilo je 5.10, sećam se kao da je sada. Ustao sam i izašao na terasu. Primetio sam svetlo kod Mijailovića i pomislio sam šta li rade tako rano. Ipak, vratio sam se u krevet, nisam vrata ni zaključao. Da je hteo, mogao je i nas bez po muke pobiti - priseća se Milošević, čija je kuća jedna od retkih u koju ubica tog dana nije ušao.
Prema njegovim rečima, iako je prošlo toliko godina, bol i tuga za ubijenima ne prolaze.
- To su bili ljudi sa kojima smo delili sve. Mali David iz kuće Despotovića tek je bio počeo da priča i, da je sreće, sada bismo se radovali i spremali ga za polazak u školu. A ovako... Moja baba i ja smo sami kao na pustom ostrvu. Niotkuda glas da se čuje. Sem poštara i ovog što čita struju, ovde više niko ne dolazi - priča očiju punih suza starina Vasilije.
Malo dalje od njegove kuće je kuća Ješića, ispred koje je Bogdanović ubio majku i sina.
- Jeza me prođe kad pogledam u tom pravcu. Videla sam tela ispred kućnog praga, ležala su nepomično do dolaska lekara iz Mladenovca - kaže Vasilijeva supruga Svetlana.
Ispod njihove kuće sa leve strane je poslednja kuća u zaseoku, dom porodice Stekić. U dvorištu nas dočekuje Radoje, kome je Bogdanović ubio suprugu Draganu i majku Danicu.
Ne živim, životarim
- Kada dođe april, meni se duša kida na komade. Moju ženu ubio je na vratima, bila je u pidžami. Pucao joj je u bradu i ubio na mestu, evo gde je metak završio - priča Stekić dok nam pokazuje rupu na zidu u hodniku, dodajući da svako jutro kada ustane prvo to vidi.
Stekić je malo pre toga krenuo na posao. Policija ga je susrela na putu i vratila kući.
- Pre pet godina moj život je stao. Dragana je bila žena kakvu čovek može da poželi. Znala je da me uteši, da me nasmeje... A sada, evo, životarim - priča uplakanih očiju Radoje Stekić.
Kurir / Jelena Rafailović
Foto: Vladimir Šporčić, Privatna Arhiva, Nemanja Pančić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) Evo šta će Marko Đurić raditi na Kosovu i Metohiji
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore