Ostala sam potpuno paralizovana i živela kao biljka, ali posle svakodnevnih terapija, vežbi i ogromne borbe sada mogu da govorim, pomeram određene mišiće i dišem bez aparata, kaže za Kurir Marija Milošević (34)

Nakon buđenja iz kome nisam mogla da se setim kako sam doživela nesreću. Ali sad se sećam. Vraćali smo se sa izleta džipom, vozač se okrenuo da nam nešto kaže. Naglo je skrenuo, usledio je strahovit udarac, počeli smo da se prevrćemo i sve čega se sećam je da me je neka devojka pitala da li sam dobro.


Ovo za Kurir priča Marija Milošević (34), profesorka engleskog jezika iz Smedereva, koja je ostala potpuno paralizovana posle saobraćajne nesreće u julu 2014. u Tunisu, gde je letovala sa suprugom Ivanom. Marija je tokom četiri godine divovske borbe polako napredovala.

1901hronika-tunis-marija-u-robotu-bolja-fotka.jpg
Privatna Arhiva 

Igra sudbine

UMESTO U NORVEŠKU,OTIŠLA U TUNIS


Marija sada kaže da je pre odlaska u Tunis imala velike planove.

- Trebalo je da se preselimo u Norvešku posle tog Tunisa jer sam dobila posao. I tada sam se dvoumila da li da odemo tamo, ali kako je trebalo da budem odvojena od mog Ivana dva meseca, pomislila sam da je to vreme za nas i da treba da otputujemo. Iz ove perspektive, bolje mi je bilo da sam ostala u Norveškoj da ga sačekam. Šta da radim, sudbina je očigledno bila takva - rekla nam je Marija.


Komunicirala očima


Nakon brojnih terapija i vežbi naučila je da govori, počela je da diše bez aparata, pomera određene mišiće i ispravlja vrat.

- U bolnici u Dubrovniku provela sam dva meseca i pomak u mom oporavku je vidljiv, jer sada samostalno držim glavu. Planirana je i operacija matičnim ćelijama u Rusiji, pa rehabilitacija u Americi - priča Marija, koja od vrata nadole ne oseća ništa.


Kako kaže, pomoću robota ona je počela da hoda, nakon čega se njeno psihičko i fizičko stanje mnogo popravilo.

- Uspravljali su me i ranije, ali sam sada videla sebe kako hodam. Medicinski radnici robota kače na moje noge, vežu me, a ispred sebe imam ekran koji mi vizuelno prenosi korake. Na taj način mozak pokušava da ponovo uspostavi vezu s nogama. Kao rezultat vežbi poboljšala mi se cirkulacija, pritisak, pluća su mi ojačala, a i lepo je bilo videti sebe u pokretu. Četiri godine sanjam da hodam, da pomeram ruke - kaže Marija.


Ona se priseća da je dugo odbijala da prihvati realnost.

- Živela sam kao biljka, komunicirala sam očima. Stalno sam mislila - trebalo je da poginem, a ne da živim ovakva. Međutim, kako sam se pomalo oporavljala, popravljalo mi se i raspoloženje - otkriva naša sagovornica.


Nazad ne mogu


Ova hrabra devojka danas radi onlajn prevode.

- Radim, družim se, čovek nije svestan šta sve može da podnese. Prihvatila sam sebe, ovo sam ja i nazad ne mogu. Najvažnije je imati podršku i ljubav - kaže Marija.


RAČUNI ZA POMOĆ


Dinarski račun: 160-5400101091046-23,Toza Milošević, Nušićeva 8/35,11300 Smederevo

Devizni: DBDBRSBG Banca Intesa ad Beograd,Milentija Popovića 7b,11070 Novi Beograd, Serbia

IBAN RS35160543020066131484

Paypal: i.vasic¤gmail.com

Kurir / E.K.

Foto: Privatna arhiva, Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV VESTI) HRISTOS VOSKRESE! Srećan Uskrs!